Psalmi 81
1 Zborovođi. Po napjevu “Tijesci”. Asafov. Kliknite Bogu, našoj jakosti, kličite Bogu Jakovljevu!
Radujte se Bogu, koji nam daje krjepost; poklikujte Bogu Jakovljevu.
2 Nek' zazvuče žice, nek' se čuje bubanj, svirajte u milozvučnu harfu s citarom!
Podignite pjesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom.
3 Zatrubite u rog za mlađaka, za uštapa, na svetkovinu našu!
Trubite o mijeni u trubu, o uštapu radi praznika našega.
4 Jer to je propis Izraelu, zapovijed Boga Jakovljeva.
Jer je taki zakon u Izrailja, naredba od Boga Jakovljeva.
5 Takav je zakon dao Josipu kad je izlazio iz zemlje Egipta.
Za svjedoèanstvo postavi Josifu ovo, kad iðaše na zemlju Misirsku. Jezik, kojega ne znah, èuh:
6 Šapat tajnovit čuh: “Oslobodih od tereta rame njegovo, ruke su mu slobodne od košare.
“Uklonio sam ramena njegova od bremena, ruke njegove oprostiše se kotarica.
7 U tjeskobi si zavapio i ja te izbavih; iz gromovna oblaka odgovorih tebi, iskušah te kod voda meripskih.
U nevolji si me zazvao, i izbavih te, usliših te usred groma, na vodi Merivi iskušah te.
8 Slušaj, puče moj, i ja ću te opomenuti: o, da me poslušaš, Izraele!
Slušaj, narode moj, i zasvjedoèiæu ti, Izrailju, o kad bi me poslušao:
9 Nek' ne bude u tebe drugog boga i ne klanjaj se bogu tuđem!
Da ne bude u tebe tuðega Boga, i Bogu stranome nemoj se klanjati.
10 Ja sam Jahve, Bog tvoj koji te izvedoh iz Egipta: otvori svoja usta da ih napunim!”
Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske; otvori usta svoja, i ja æu ih napuniti.
11 “Ali moj narod ne slušaše glasa moga, Izrael me ne posluša.
Ali ne posluša narod moj glasa mojega, Izrailj ne mari za me.
12 Zato ga pustih okorjelom srcu njegovu: neka hodi kako mu se hoće!
I ja ih pustih na volju srca njihova, neka hode po svojim mislima.
13 O, kad bi me narod moj slušao, kad bi Izrael putovima mojim hodio,
O kad bi narod moj slušao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putovima mojim!
14 brzo bih pokorio dušmane njegove, ruku bih svoju okrenuo na protivnike njegove.
Brzo bih pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;
15 Oni što ga sada mrze dodvarali bi mu se i njihov bi udes bio zapečaćen zauvijek.
Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni, i dobri dani njihovi bili bi dovijeka;
16 A svoj narod hranio bih pšenicom najboljom i sitio ga medom iz pećine.
Najboljom bi pšenicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih.”
