Psalmi 80
1 Zborovođi. Po napjevu “Ljiljan svjedočanstva”. Asafov. Psalam. Pastiru Izraelov, počuj, ti što vodiš Josipa k'o stado ovaca! Ti što sjediš nad kerubima, zablistaj
Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
2 pred Efrajimom, Benjaminom, Manašeom: probudi silu svoju, priteci nam u pomoć!
Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
3 Bože, obnovi nas, razvedri lice svoje i spasi nas!
Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
4 Jahve, Bože nad Vojskama, dokle ćeš plamtjeti, premda se moli narod tvoj?
Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
5 Dokle ćeš nas hraniti kruhom suza i obilno pojiti suzama?
Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
6 Dokle će se oko nas svađat' susjedi i rugat' nam se naši dušmani?
Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
7 Bože nad Vojskama, obnovi nas, razvedri lice svoje i spasi nas!
Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
8 Ti prenese čokot iz Egipta, pogane istjera, a njega zasadi.
Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
9 Ti mu tlo pripravi, i on pusti korijenje i napuni zemlju.
Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10 Sjena mu prekri bregove, lozje mu k'o Božji cedrovi.
Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
11 Mladice svoje ispruži do mora i svoje ogranke do Rijeke.
Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
12 Zašto si mu srušio ogradu da ga beru svi što putem prolaze,
Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
13 da ga pustoši vepar iz šume, da ga pasu poljske zvijeri?
Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
14 Vrati se, Bože nad Vojskama, pogledaj s neba i vidi, obiđi ovaj vinograd:
Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
15 zakrili što zasadi desnica tvoja, sina kog za se odgoji!
Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
16 Oni koji ga spališe i posjekoše nek' izginu od prijetnje lica tvojega!
Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
17 Tvoja ruka nek' bude nad čovjekom desnice tvoje, nad sinom čovječjim kog za se odgoji!
Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
18 Nećemo se više odmetnuti od tebe; poživi nas, a mi ćemo zazivati ime tvoje.
И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
19 Jahve, Bože nad Vojskama, obnovi nas, razvedri lice svoje i spasi nas!
Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
