Psalmi 71
1 Tebi si, Jahve, utječem, ne daj da se ikada postidim!
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 U pravdi me svojoj spasi i izbavi, prikloni uho k meni i spasi me!
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Budi mi hrid utočišta i čvrsta utvrda spasenja: jer ti si stijena i utvrda moja.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Bože moj, istrgni me iz ruke zlotvora, iz šake silnika i tlačitelja:
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 jer ti si, o Gospode, ufanje moje, Jahve, uzdanje od moje mladosti!
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Na te se oslanjam od utrobe; ti si mi zaštitnik od majčina krila: u te se svagda uzdam.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Mnogima postadoh čudo, jer ti si mi bio silna pomoć.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Usta mi bijahu puna tvoje hvale, slaviše te svaki dan!
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Ne zabaci me u starosti: kad mi malakšu sile, ne zapusti me!
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Jer govore o meni moji dušmani, i koji me vrebaju složno se svjetuju:
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 “Bog ga je napustio; progonite ga i uhvatite jer nema tko da ga spasi!”
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 O Bože, ne stoj daleko od mene, Bože moj, pohitaj mi u pomoć!
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Neka se postide i propadnu koji traže moj život; nek' se sramotom i stidom pokriju koji mi žele nesreću!
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 A ja ću se uvijek uzdati, iz dana u dan hvaleć' te sve više.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Ustima ću naviještati pravednost tvoju, povazdan pomoć tvoju: jer im ne znam broja.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Kazivat ću silu Jahvinu, Gospode, slavit ću samo tvoju pravednost.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Bože, ti mi bijaše učitelj od mladosti moje, i sve do sada naviještam čudesa tvoja.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Ni u starosti, kad posijedim, Bože, ne zapusti me, da kazujem mišicu tvoju naraštaju novom i svima budućima silu tvoju,
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 i pravednost tvoju, Bože, koja seže do neba, kojom učini velika djela. Bože, tko je kao ti!
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Trpljenja mnoga i velika bacio si na me: ali ti ćeš me opet oživiti i opet me podići iz dubine zemlje.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Povećaj dostojanstvo moje i opet me utješi:
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 A ja ću uz harfu slaviti tvoju vjernost, o Bože, svirat ću ti u citaru, Sveče Izraelov!
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Moje će usne klicati pjevajuć' tebi i moja duša koju si spasio.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 I moj će jezik svagda slaviti pravdu tvoju, jer su postiđeni i posramljeni oni što traže moju nesreću.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
