Psalmi 69

1 Zborovođi. Po napjevu “Ljiljani”. Davidov. Spasi me, Bože: vode mi dođoše do grla!

Načelniku godbe na šestero strun, pesem Davidova. Reši me, Bog, ker vode mi prihajajo noter do duše,

2 U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi.

Pogrezam se v blato pregloboko; kjer ni trdnega pod nogo; zahajam v globočine vodâ; in val poplaveč me požira.

3 Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oči mi klonuše Boga mog čekajuć'.

Trudim se vpijoč, suši se grlo moje; oči moje pešajo, ko upam v svojega Boga.

4 Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrđi su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo?

Več jih je ko glave moje lâs, ki me sovražijo po krivem; mogočneji so, ki me hočejo ubiti, ki so mi sovražniki po krivici; tedaj me silijo vrniti, česar nisem vzel.

5 Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti.

O Bog, ti poznaš nespamet mojo, in krivice moje niso ti skrite.

6 Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov!

Ne bodi jih mene sram, kateri čakajo tebe; Gospod, Bog vojnih krdél, rudečica naj ne oblije zaradi mene njih, ki iščejo tebe, Bog Izraelov.

7 Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice.

Ker zavoljo tebe prenašam zasmehovanje; sramota pokriva obličje moje.

8 Tuđinac postadoh braći i stranac djeci majke svoje.

Tujec sem postal bratom svojim, in neznan matere moje sinovom.

9 Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me.

Ker gorečnost za hišo tvojo me razjéda, in zasmehovanje njih, ki tebe zasmehujejo, mene zadeva.

10 Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo.

Ko jokajoč pokorim s postom dušo svojo, tedaj se mi to šteje za najhujšo sramoto.

11 Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igračka.

Ko se oblačim v raševino, tedaj sem jim v pregovor.

12 Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju.

O meni govoričijo vkup sedeči pri vratih, in pesmi pojó, ko pijejo opojno pijačo.

13 No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoći!

O meni torej je prošnja moja tá do tebe, Gospod: čas je milosti, Bog, po obilnosti milosti svoje usliši me, po blagi zvestobi svoji.

14 Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih.

Potegni me iz blata, in naj se ne pogreznem; otet naj bodem sovražnikov svojih, in iz globočin vodâ.

15 Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom!

Valovje vodâ naj me poplaveč ne odnese, in globočina naj me ne pogoltne, in jama naj ne zapre ust svojih nad mano.

16 Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrđu pogledaj na me!

Usliši me, Gospod, ker dobra je milost tvoja; po obilosti usmiljenja svojega ozri se v mé.

17 Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo!

In ne skrivaj obličja svojega svojemu hlapcu; ker v stiski sem, hiti, usliši me!

18 Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me!

Približaj se duši moji, ótmi jo; zavoljo sovražnikov mojih réši me.

19 Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče.

Ti poznaš zasramovanje moje in mojo sramoto ter nečast mojo; pred teboj so vsi sovražniki moji.

20 Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh.

Zasramovanje tare srce moje, tako da sem bolan; in ko ga čakam, da bi me miloval, nikogar ni; ali tolažiteljev, vendar ne najdem jih.

21 U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše.

Dà, za živež mi dajó želča, in v žeji moji dajó mi piti octa.

22 Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica!

Njih miza bodi pred njimi za zanko, in za povračila, za zadrgo.

23 Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe!

Otemné naj njih oči, da ne vidijo; in daj, da ledja njih omahujejo neprestano.

24 Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati!

Razlij na nje jezo svojo, in srd tvoj naj jih dohiti.

25 Njihova kuća nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje!

Pusti naj bodejo njih gradovi, v šatorih njih ne bodi prebivalca.

26 Jer su progonili koga ti pokara, bol povećaše onomu koga ti rani.

Ker preganjajo njega, kateregi si tí udaril, in po bolečini prebodencev tvojih spletajo pripovedke.

27 Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom!

Pridevaj kazen kazni njih krivici, in naj ne pridejo v pravico tvojo.

28 Nek' budu izbrisani iz knjige živih, među pravednike neka se ne broje!

Izbrišejo naj se iz življenja knjige, in s pravičnimi naj se ne zapisujejo.

29 A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoć, o Bože!

Jaz pa ubožen in trpeč, blaginja tvoja, Bog, postavila me bode na višavo.

30 Božje ću ime hvaliti popijevkom, hvalit ću ga zahvalnicom.

Hvalil bodem ime Božje s pesmijo, in poveličeval ga bodem sè zahvaljevanjem,

31 Bit će to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima.

Kar se bode bolje zdelo Gospodu, ko vol, junec rogat z razklanimi parklji.

32 Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite.

Ko bodejo to videli krotki, veselili se bodo; in oživelo bode srce vaše, ki iščete Boga.

33 Jer siromahe Jahve čuje, on ne prezire sužanja svojih.

Ker Gospod se ozira na potrebne, in jetnikov svojih ne zameta.

34 Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče.

Hvalila ga bodo nebesa in zemlja, morja in karkoli lazi po njih.

35 Jer Bog će spasiti Sion - on će sagradit' gradove Judine - tu će oni stanovat', imati baštinu.

Ker Bog otima Sijon in zida z nova mesta Judovska, da stanujejo tam, in podedujejo ono deželo.

36 Baštinit će ga potomci slugu njegovih; prebivat će u njemu oni što ljube ime Božje.

Nasledniki, pravim, hlapcev njegovih naj jo posedajo, in ljubitelji imena njegovega naj prebivajo v njej,