Psalmi 69
1 Zborovođi. Po napjevu “Ljiljani”. Davidov. Spasi me, Bože: vode mi dođoše do grla!
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oči mi klonuše Boga mog čekajuć'.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrđi su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo?
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Tuđinac postadoh braći i stranac djeci majke svoje.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igračka.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoći!
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom!
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrđu pogledaj na me!
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo!
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me!
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica!
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe!
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati!
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Njihova kuća nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje!
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Jer su progonili koga ti pokara, bol povećaše onomu koga ti rani.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom!
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Nek' budu izbrisani iz knjige živih, među pravednike neka se ne broje!
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoć, o Bože!
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Božje ću ime hvaliti popijevkom, hvalit ću ga zahvalnicom.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Bit će to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Jer siromahe Jahve čuje, on ne prezire sužanja svojih.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Jer Bog će spasiti Sion - on će sagradit' gradove Judine - tu će oni stanovat', imati baštinu.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Baštinit će ga potomci slugu njegovih; prebivat će u njemu oni što ljube ime Božje.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
