Psalmi 69
1 Zborovođi. Po napjevu “Ljiljani”. Davidov. Spasi me, Bože: vode mi dođoše do grla!
Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše.
2 U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi.
Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
3 Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oči mi klonuše Boga mog čekajuć'.
Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga.
4 Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrđi su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo?
Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.
5 Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti.
Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.
6 Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov!
Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!
7 Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice.
Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8 Tuđinac postadoh braći i stranac djeci majke svoje.
Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9 Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me.
Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.
10 Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo.
Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11 Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igračka.
Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.
12 Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju.
O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me.
13 No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoći!
A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.
14 Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih.
Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15 Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom!
Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.
16 Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrđu pogledaj na me!
Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17 Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo!
Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
18 Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me!
Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19 Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče.
Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.
20 Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh.
Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim.
21 U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše.
Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom.
22 Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica!
Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23 Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe!
Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24 Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati!
Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!
25 Njihova kuća nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje!
Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26 Jer su progonili koga ti pokara, bol povećaše onomu koga ti rani.
Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.
27 Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom!
Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje.
28 Nek' budu izbrisani iz knjige živih, među pravednike neka se ne broje!
Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29 A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoć, o Bože!
A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni.
30 Božje ću ime hvaliti popijevkom, hvalit ću ga zahvalnicom.
Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali.
31 Bit će to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima.
To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
32 Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite.
Vidjeæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživjeæe srce vaše.
33 Jer siromahe Jahve čuje, on ne prezire sužanja svojih.
Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
34 Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče.
Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe!
35 Jer Bog će spasiti Sion - on će sagradit' gradove Judine - tu će oni stanovat', imati baštinu.
Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se ondje naseliti i naslijediæe ga.
36 Baštinit će ga potomci slugu njegovih; prebivat će u njemu oni što ljube ime Božje.
I natražje æe se sluga njegovijeh utvrditi u njemu, i koji ljube ime njegovo nastavaæe na njemu.
