Psalmi 68
1 Zborovođi. Davidov. Psalam. Pjesma. Bog nek' ustane! Razbježali se dušmani njegovi! Svi mrzitelji njegovi pobjegli pred njim!
Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ.
2 Kao što dim iščezava, i njih neka nestane! Kako se vosak topi na ognju, nek' nestane grešnika pred licem Božjim!
Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.
3 Pravedni neka se raduju, neka klikću pred Bogom, neka kliču od radosti.
А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.
4 Pjevajte Bogu, slavite mu ime! Poravnajte put onome koji ide pustinjom - kojemu je ime Jahve - i kličite pred njim!
Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.
5 Otac sirota, branitelj udovica, Bog je u svom svetom šatoru.
Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.
6 Napuštene okućit će Jahve, sužnjima pružit' sretnu slobodu: buntovnici samo ostaše u sažganoj pustinji.
Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.
7 Kad si stupao, Bože, pred narodom svojim, dok si prolazio pustinjom,
Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,
8 tresla se zemlja, nebo se rosilo pred Bogom, Sinaj drhtao pred Bogom, Bogom Izraela.
Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.
9 Blagoslovljen dažd pustio si, Bože, na baštinu svoju, okrijepio je umornu.
Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.
10 Stado se tvoje nastani u njoj, u dobroti, Bože, ti je spremi siromahu.
Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.
11 Jahve riječ zadaje, veliko je mnoštvo radosnih vjesnika:
Господ даје реч; гласника велико је мноштво.
12 kraljevi vojska bježe te bježe, domaćice plijen dijele.
Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.
13 Dok vi počivaste među stadima, krila golubice zablistaše srebrom, a njeno perje žućkastim zlatom:
Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.
14 ondje Svemogući razbijaše kraljeve, a ona poput snijega zablista na Salmonu.
Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.
15 Božanska je gora gora bašanska vrletna.
Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.
16 Zašto vi, gore vrletne, zavidno gledate na goru gdje se svidje Bogu prebivati? Jahve će na njoj boraviti svagda!
Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.
17 Božja su kola bezbrojna, tisuću tisuća: Jahve sa Sinaja u Svetište dolazi!
Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.
18 Na visinu uzađe vodeći sužnje, na dar si ljude primio, pa i one što ne žele prebivati kod Boga.
Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!
19 Blagoslovljen Jahve dan za danom, nosi nas Bog, naš Spasitelj.
Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.
20 Bog naš jest Bog koji spasava, Jahve od smrti izbavlja.
Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.
21 Zaista, Bog će satrti glave dušmana svojih, kuštravo tjeme onog što hodi u grijesima.
Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.
22 Reče Gospodin: “Iz Bašana ću ih dovesti, dovest ću ih iz dubine mora,
Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,
23 da okupaš nogu u krvi, da jezici tvojih pasa imadnu dio od dušmana.”
Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.
24 Ulazak ti, Bože, gledaju, ulazak moga Boga i Kralja u Svetište:
Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.
25 sprijeda pjevači, za njima svirači, u sredini djevojke s bubnjićima.
Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:
26 “U svečanim zborovima slavite Boga, slavite Jahvu, sinovi Izraelovi!”
"На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"
27 Predvodi ih najmlađi, Benjamin, koji ide pred njima, ondje su knezovi Judini sa četama svojim, knezovi Zebulunovi i knezovi Naftalijevi.
Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.
28 Pokaži, Bože, silu svoju, silu kojom se, Bože, boriš za nas
Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!
29 iz Hrama svojega u Jeruzalemu! Nek' ti kraljevi darove donose!
У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.
30 Ukroti neman u trsci, stado bikova s teladi naroda! Neka se prostru pred tobom sa srebrnim žezlima: rasprši narode koji se ratu vesele!
Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.
31 Nek' dođu velikani iz Egipta, Etiopija nek' pruži ruke Bogu!
Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.
32 Sva kraljevstva svijeta, pjevajte Bogu, slavite Jahvu,
Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,
33 koji se vozi po nebu, po nebu iskonskom! Čuj, glasom grmi, glasom svojim silnim:
Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.
34 “Priznajte silu Božju!” Nad Izraelom veličanstvo njegovo, u oblacima (sila) njegova!
Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.
35 Strašan je Bog iz svojega Svetišta. Bog Izraelov daje moć i silu narodu svojemu. Blagoslovljen Bog!
Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!
