Psalmi 59
1 Zborovođi. Po napjevu “Ne pogubi!” Davidov. Miktam. Kad je Šaul opkolio kuću da ubije Davida. Izbavi me od dušmana, Bože moj, zaštiti me od mojih protivnika!
Izbavi me od neprijatelja mojih, Bože moj, i od onijeh, što ustaju na me, zakloni me.
2 Izbavi me od bezakonika, od krvoloka spasi me!
Izbavi me od onijeh koji èine bezakonje, i od krvopija saèuvaj me.
3 Jer evo: dušu moju vrebaju, na me ustadoše silnici. Nema na meni krivnje, o Jahve, ni grijeha:
Evo zlo namišljaju duši mojoj, skupljaju se na me silni, bez krivice moje i bez grijeha mojega, Gospode.
4 bez moje krivnje na me nasrću. Probudi se! Dođi mi u pomoć i pogledaj,
Bez krivice moje stjeèu se i oružaju se; ustani za mene, i gledaj.
5 Jahve, Bože nad Vojskama, Bože Izraelov! Preni se, kazni sve pogane, podlacima nemoj se smilovati!
Ti, Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev, probudi se, obiði sve ove narode, nemoj požaliti odmetnika.
6 Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.
Nek se vrate uveèe, laju kao psi, i idu oko grada.
7 Gle, kako bljuju ustima; kletve su im na usnama i govore: “Tko nas čuje?”
Evo ruže jezikom svojim, maè im je u ustima, jer, vele, ko æe èuti?
8 No, ti im se smiješ, o Jahve, i rugaš se poganima svima.
Ali ti æeš se, Gospode, smijati njima i posramiti sve ove narode.
9 Jakosti moja, gledat ću na te, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.
Oni su jaki, ali ja na tebe pogledam, jer si ti Bog èuvar moj.
10 Bog neka mi pohiti u susret, nek' me razveseli nad dušmanima mojim!
Bog, koji me miluje, ide preda mnom, Bog mi daje bez straha da gledam neprijatelje svoje.
11 Pobij ih, Bože, da mi narod ne zavode, zbuni i obori ih jakošću svojom, štite naš, Gospodine.
Nemoj ih pobiti, da ne bi zaboravio narod moj; raspi ih silom svojom i obori ih, Gospode, branièu naš,
12 Grijeh je svaka riječ usta njihovih: nek se uhvate u svoju oholost, u kletve i laži što ih govore!
Za grijeh usta njihovijeh, za rijeèi jezika njihova; nek se uhvate u oholosti svojoj za kletvu i laž koju su govorili.
13 Istrijebi ih u gnjevu, istrijebi da nestanu, nek' se zna da Bog vlada u Jakovu i do nakraj zemlje!
Raspi u gnjevu, raspi, da ih nema; i neka poznadu da Bog vlada nad Jakovom i do krajeva zemaljskih.
14 Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.
Nek se vrate uveèe, laju kao psi, i idu oko grada.
15 Nek' lutaju okolo tražeći hranu; i kad se nasite, neka zavijaju.
Neka tumaraju tražeæi hrane, i ne nasitivši se neka noæi provode.
16 A ja ću opjevati silu tvoju i klicat ću jutrom milosrđu tvome, jer mi ti postade utočište i sklonište u dan nevolje.
A ja æu pjevati silu tvoju, rano ujutru glasiti milost tvoju; jer si mi bio obrana i utoèište u dan nevolje moje.
17 Jakosti moja, tebi ću pjevati, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.
Silo moja! tebi æu pjevati, jer si ti Bog èuvar moj, Bog koji me miluje.
