Psalmi 56

1 Zborovođi. Prema napjevu “Golubica nijema u daljini”. Davidov. Miktam. Kad su ga u Gatu uhitili Filistejci. Smiluj mi se, moj Bože, jer me dušmanin hoće zgaziti, napadač me moj neprestano tlači.

Bodi mi usmiljen, oh Bog, kajti človek me hoče požreti, borben je, dnevno me zatira.

2 Dušmani moji nasrću na me povazdan, mnogo ih je koji se na me obaraju. Svevišnji,

Moji sovražniki me hočejo vsak dan požreti, kajti mnogo jih je, ki se borijo zoper mene, oh ti Najvišji.

3 kad me strah spopadne, u te ću se uzdati.

Kadar sem prestrašen, bom zaupal vate.

4 Božje obećanje slavim, u Boga ja se uzdam i neću se bojati: što mi može učiniti smrtnik?

V Bogu bom hvalil njegovo besedo, v Boga sem položil svoje trdno upanje; ne bom se bal, kaj mi more storiti meso.

5 Od jutra do večeri obružuju me, svi naumi njihovi meni su na zlo.

Vsak dan pačijo moje besede. Vse njihove misli so zoper mene za zlo.

6 Sastaju se i vrebaju, paze mi na korake, o glavi mi rade.

Zbirajo se skupaj, skrivajo se, gledajo moje korake, ko čakajo na mojo dušo.

7 Plati im prema bezakonju, u gnjevu, o Bože, obori pogane!

Ali bodo pobegnili s krivičnostjo? V svoji jezi potri ljudstva, oh Bog.

8 Ti izbroji dane mog progonstva, sabrao si suze moje u mijehu svom. Nije li sve zapisano u knjizi tvojoj?

Ti pripoveduješ o mojih tavanjih. Moje solze si polagaš v svoj meh. Mar niso v tvoji knjigi?

9 Moji će dušmani uzmaknuti čim te zazovem. Ovo sigurno znam: Bog je za mene!

Ko kličem k tebi, potem se bodo moji sovražniki obrnili proč. To vem, kajti Bog je zame.

10 Božje obećanje slavim,

V Bogu bom hvalil njegovo besedo. V Gospodu bom hvalil njegovo besedo.

11 u Jahvu se uzdam i neću se bojati: što mi može učiniti čovjek?

V Boga sem položil svoje trdno upanje; ne bom se bal, kaj mi lahko stori človek.

12 Vežu me zavjeti koje učinih tebi, o Bože: prinijet ću ti žrtve zahvalne

Tvoje zaobljube so nad menoj, oh Bog, povrnil ti bom hvalnice.

13 jer si mi dušu od smrti spasio. Ti si očuvao noge moje od pada, da pred Bogom hodim u svjetlosti živih.

Kajti mojo dušo si osvobodil pred smrtjo. Mar mojih stopal ne boš osvobodil pred padcem, da lahko hodim pred Bogom v svetlobi živih?