Psalmi 5
1 Zborovođi. Uz frule. Psalam. Davidov. Čuj, o Jahve, riječi moje, jecaje moje razaberi!
Èuj, Gospode, rijeèi moje, razumij pomisli moje.
2 Osvrni se na glas mog prizivanja, o Kralju moj i Bože moj, jer tebe vruće zazivam!
Slušaj viku moju, care moj i Bože moj! jer se tebi molim, Gospode!
3 Jahve, zorom glas mi već čuješ, zorom ti već lijem molitve u nadi čekajuć'.
Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim pred tobom, i èekam.
4 Jer ti nisi Bog kom je nepravda mila: zlobniku nema boravka s tobom,
Jer si ti Bog koji neæe bezakonja; u tebe nema mjesta ko je zao.
5 opaki ne mogu opstati pred tvojim pogledom. Mrziš sve što čine bezakonje
Bezbožnici neæe izaæi pred oèi tvoje; ti nenavidiš sve koji èine bezakonje.
6 i uništavaš lažljivce. Varalica i krvopija Jahvi se gadi.
Potireš lažljivce; na krvopioce i lukave mrzi Gospod.
7 Po velikoj dobroti tvojoj unići ću u Dom tvoj; past ću ničice pred svetim Domom tvojim, Jahve, prepun poštovanja.
A ja po velikoj milosti tvojoj ulazim u dom tvoj, i klanjam se u svetoj crkvi tvojoj sa strahom tvojim.
8 U svojoj me pravdi vodi poradi mojih dušmana, svoj put mi poravnaj pred očima.
Gospode! vodi me u pravdi svojoj; radi neprijatelja mojih poravni preda mnom put svoj.
9 U njihovim ustima iskrenosti nema, srce im je puno zloće; grlo im je grob otvoren, a jezikom laskaju.
Jer nema u ustima njihovijem istine; u njima je nevaljalstvo; grlo im je grob otvoren; na jeziku im je dvolièenje.
10 Kazni ih, o Bože! Nek' propadnu oni i osnove njine, otjeraj ih zbog mnogih nedjela njihovih; tÓa oni se digoše na tebe.
Bože! ne daj im napretka, neka se razbiju pomisli njihove. Za mnoga nevaljalstva njihova obori ih, jer se pobuniše na tebe.
11 Nek' se raduju svi što se utječu tebi, neka kliču sve dovijeka! Štiti ih i nek se vesele u tebi koji ljube ime tvoje,
Pa æe se radovati svi koji se u te uzdaju; dovijeka æe se veseliti koje ti zaklanjaš; dièiæe se koji ljube ime tvoje.
12 jer pravednika, Jahve, ti blagoslivljaš, dobrotom ga svojom k'o štitom zaklanjaš.
Jer ti, Gospode, blagosiljaš pravednika, kao štitom zaklanjaš ga milošæu svojom.
