Psalmi 44
1 Zborovođi. Sinova Korahovih. Poučna pjesma. Bože, ušima svojim slušasmo, očevi nam pripovijedahu naši, o djelu koje si izveo u danima njihovim - u danima davnim.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Rukom si svojom izagnao pogane, a njih posadio, iskorijenio narode, a njih raširio.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Mačem svojim oni zemlju ne zauzeše niti im mišica njihova donese pobjedu, već desnica tvoja i tvoja mišica i lice tvoje milosno jer si ih ljubio.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Ti, o moj Kralju i Bože moj, ti si dao pobjede Jakovu.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Po tebi dušmane svoje odbismo, u tvome imenu zgazismo one koji se na nas digoše.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 U svoj se luk nisam pouzdavao, nit' me mač moj spasavao.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Nego ti, ti si nas spasio od dušmana, ti si postidio one koji nas mrze.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Dičili smo se Bogom u svako doba i tvoje ime slavili svagda.
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 A sad si nas odbacio i posramio nas i više ne izlaziš, Bože, sa četama našim.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Pustio si da pred dušmanima uzmaknemo, i opljačkaše nas mrzitelji naši.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Dao si nas k'o ovce na klanje i rasuo nas među neznabošce.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 U bescjenje si puk svoj prodao i obogatio se nisi prodajom.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Učinio si nas ruglom susjedima našim, na podsmijeh i igračku onima oko nas.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Na porugu smo neznabošcima, narodi kimaju glavom nad nama.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Svagda mi je sramota moja pred očima i stid mi lice pokriva
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 zbog pogrdne graje podrugljivaca, zbog osvetljiva dušmanina.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Sve nas to snađe iako te nismo zaboravili niti povrijedili Saveza tvoga,
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 niti nam se srce odmetnulo od tebe, niti nam je noga s tvoje skrenula staze,
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 kad si nas smrvio u boravištu šakalskom i smrtnim nas zavio mrakom.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Da smo i zaboravili ime Boga našega, da smo ruke k tuđem bogu podigli:
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 zar Bog toga ne bi saznao? TÓa on poznaje tajne srdaca!
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Ali zbog tebe ubijaju nas dan za danom, i mi smo im k'o ovce za klanje.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Preni se! Što spavaš, Gospode? Probudi se! Ne odbacuj nas dovijeka!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Zašto lice svoje sakrivaš, zaboravljaš bijedu i nevolju našu?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Jer duša nam se u prah raspala, trbuh nam se uza zemlju prilijepio.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Ustani, u pomoć nam priteci, izbavi nas radi ljubavi svoje!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
