Psalmi 39

1 Zborovođi. Jedutunu. Psalam. Davidov. Odlučio sam: “Čuvat ću put svoj da ne zgriješim jezikom; usta ću svoja zauzdati dokle god preda mnom bude bezbožnik.”

大卫的诗，交与伶长耶杜顿。 我曾说：我要谨慎我的言行， 免得我舌头犯罪； 恶人在我面前的时候， 我要用嚼环勒住我的口。

2 Zamukoh, zanijemjeh, glasa ne puštah, ali uzalud - bol mi postade gorča.

我默然无声，连好话也不出口； 我的愁苦就发动了，

3 U meni srce je gorjelo, na samu pomisao buknuo bi oganj; tad progovorih svojim jezikom:

我的心在我里面发热。 我默想的时候，火就烧起， 我便用舌头说话。

4 “Objavi mi, Jahve, moj svršetak i kolika je mjera mojih dana, da znam kako sam ništavan.

耶和华啊，求你叫我晓得我身之终！ 我的寿数几何？ 叫我知道我的生命不长！

5 Evo, pedljem si mi dane izmjerio, život moj je kao ništa pred tobom: tek dašak je svaki čovjek.

你使我的年日窄如手掌； 我一生的年数，在你面前如同无有。 各人最稳妥的时候，真是全然虚幻。 (细拉)

6 Poput sjene čovjek prolazi tek dašak je sve bogatstvo njegovo: zgrće, a ne zna tko će ga pokupiti.”

世人行动实系幻影。 他们忙乱，真是枉然； 积蓄财宝，不知将来有谁收取。

7 A sada, čemu da se nadam, Gospode? Sva je nada moja u tebi!

主啊，如今我等什么呢？ 我的指望在乎你！

8 Izbavi me svih mojih bezakonja, ne daj da ruglo budem luđaku!

求你救我脱离一切的过犯， 不要使我受愚顽人的羞辱。

9 Šutim i usta ne otvaram, jer tako si ti učinio.

因我所遭遇的是出于你， 我就默然不语。

10 Bič svoj otkloni od mene, jer izdišem pod težinom ruke tvoje.

求你把你的责罚从我身上免去； 因你手的责打，我便消灭。

11 Ti kaznama popravljaš čovjeka i sve mu najdraže kao moljac rastačeš: tek dašak je svaki čovjek.

你因人的罪恶惩罚他的时候， 叫他的笑容消灭，如衣被虫所咬。 世人真是虚幻！ (细拉)

12 Čuj, o Jahve, molitvu moju, vapaje mi poslušaj, na suze se moje ne ogluši! Jer u tebe ja sam došljak, pridošlica kao svi oci moji.

耶和华啊，求你听我的祷告， 留心听我的呼求！ 我流泪，求你不要静默无声！ 因为我在你面前是客旅， 是寄居的，像我列祖一般。

13 Odvrati pogled od mene, da odahnem prije nego odem i više ne budem!

求你宽容我， 使我在去而不返之先可以力量复原。