Psalmi 38

1 Psalam. Davidov. Za spomen. Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.

Psalm Davidov za spomin. Gospod, v srdu svojem ne dólži me, in v togoti svoji ne pokôri me.

2 Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:

Ker pušice tvoje so zasajene v mé, in nadme si spustil roko svojo.

3 na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.

Nič celega ni na mesu mojem zavoljo srdú tvojega; mirú ni v mojih kostéh zavoljo greha mojega.

4 Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.

Ker krivice moje presezajo glavo mojo, kakor težko breme; pretežke so, da bi jih prenašati mogel.

5 Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.

Segnjile so in usmradile se bule moje, zavoljo nespameti moje.

6 Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.

Mučim se, krivim se presilno, ves dan pohajam v črni obleki.

7 Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.

Ker drob moj je poln prisada, tako da ni nič celega na mesu mojem.

8 Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.

Oslabljen sem in potrt presilno; tulim od stokanja svojega srca.

9 O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.

Gospod, pred teboj je vse hrepenenje moje; in zdihovanje ni ti skrito.

10 Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.

Srce moje utriplje, zapušča me moja krepost, in luč mojih očî, tudi one niso v moji oblasti.

11 Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.

Prijátelji moji in bližnji moji stojé nadlogi moji nasproti, in sorodniki moji stojé od daleč.

12 Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.

Stavijo pa zanke, kateri iščejo duše moje: in kateri iščejo hudega meni, govoré nadloge in izmišljajo ves dan zvijače.

13 A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.

Jaz pa jih ne slišim kakor gluh, in kakor nem ne odprem svojih ust.

14 Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.

Ampak sem kakor ón, ki ne sliši, in kateremu ní dokazov v ustih.

15 Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!

Ker tebe čakam, Gospod; da me ti uslišiš, Gospod, Bog moj.

16 Rekoh: “Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!”

Ker pravim: Naj se ne radujejo nad menoj; ko omahuje noga moja, naj se ne povzdigujejo proti meni,

17 Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.

Ako bodem jaz za omahnenje pripravljen, in bolečina moja bode vedno pred mano.

18 Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.

Ker krivico svojo oznanjam, skrbi me moj greh.

19 A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.

Neprijatelji pa moji krepčajo se živi, in množijo se, kateri me sovražijo iz krivih vzrokov.

20 Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.

In vračajoč hudo za dobro nasprotujejo mi, zato ker hodim za dobrim.

21 O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!

Ne zapústi me, Gospod, Bog moj; ne bivaj daleč od mene.

22 Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!

Hiti na pomoč mojo, Gospod, blaginja moja!