Psalmi 38
1 Psalam. Davidov. Za spomen. Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Rekoh: “Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!”
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
