Psalmi 38
1 Psalam. Davidov. Za spomen. Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.
Gospode! nemoj me karati u gnjevu svojem, niti me nakazati u jarosti svojoj.
2 Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:
Jer strijele tvoje ustrijeliše me, i ruka me tvoja tišti.
3 na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.
Nema zdrava mjesta na tijelu mojem od gnjeva tvojega; nema mira u kostima mojim od grijeha mojega.
4 Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.
Jer bezakonja moja izaðoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi.
5 Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.
Usmrdješe se i zagnojiše se rane moje od bezumlja mojega.
6 Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.
Zgrèio sam se i pogurio veoma, vas dan idem sjetan;
7 Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.
Jer sam iznutra pun ognja, i nema zdrava mjesta na tijelu mojem.
8 Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.
Iznemogoh i veoma oslabih, rièem od trzanja srca svojega.
9 O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.
Gospode! pred tobom su sve želje moje, i uzdisanje moje nije od tebe sakriveno.
10 Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.
Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, i vid oèiju mojijeh, ni njega mi nema.
11 Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.
Drugovi moji i prijatelji moji videæi rane moje otstupiše, daleko stoje bližnji moji.
12 Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.
Koji traže dušu moju namještaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po vas dan misle o prijevari.
13 A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.
A ja kao gluh ne èujem i kao nijem koji ne otvora usta svojijeh.
14 Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.
Ja sam kao èovjek koji ne èuje ili nema u ustima svojim pravdanja.
15 Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!
Jer tebe, Gospode, èekam, ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj!
16 Rekoh: “Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!”
Jer rekoh: da mi se ne svete, i da se ne razmeæu nada mnom, kad se spotakne noga moja.
17 Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.
Jer sam gotov pasti, i tuga je moja svagda sa mnom.
18 Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.
Priznajem krivicu svoju, i tužim radi grijeha svojega.
19 A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.
Neprijatelji moji žive, jaki su, i (sila) ih ima što me nenavide na pravdi.
20 Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.
Koji mi vraæaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.
21 O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!
Nemoj me ostaviti, Gospode, Bože moj! nemoj se udaljiti od mene.
22 Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!
Pohitaj u pomoæ meni, Gospode, spasitelju moj!
