Psalmi 35
1 Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju!
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć!
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: “Ja sam tvoje spasenje.”
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Nek' se smetu i postide koji život moj traže, nek' uzmaknu i nek' se posrame koji mi propast snuju!
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Nek' budu k'o pljeva na vjetru kad ih Anđeo Jahvin potjera!
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Mračni i skliski bili im putovi kad ih Anđeo Jahvin bude gonio!
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše!
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 A moja će duše klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spasavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša?
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Kao za prijateljem, za bratom - obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 A sada kad posrnuh ja, oni se raduju, skupiše se protiv mene da udare iznenada, i bez prestanka oni me razdiru.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Ruglom na ruglo iskušavaju me i zubima škripaju na mene.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 O Jahve, dokle ćeš gledati? Istrgni mi dušu nasrtajima njihovim, otmi lavovima jedino dobro moje!
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Zahvalit ću ti u velikom zboru, slavit ću te među pukom brojnim.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Nek' se ne raduju nada mnom dušmani nepravedni, nek' ne namiguju očima oni koji me nizašto mrze!
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Jer oni ne misle o miru, već spletke snuju protiv mirnih u zemlji.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Razvaljuju svoja usta na me i govore: “Ha, ha, vidjesmo očima svojim!”
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Ti sve vidiš, o Jahve! Nemoj šutjeti! Gospode, od mene se ne udaljuj!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Preni se, ustani da me obraniš, Bože moj, Gospode, vodi parnicu moju!
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Po svojoj me pravdi sudi, Jahve, Bože moj, nek' se ne raduju nada mnom!
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Nek' ne misle u srcu: “Ispunila nam se želja!” Nek' ne reknu: “Progutali smo ga!”
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Nek' se postide i posrame svi zajedno koji se nesreći mojoj raduju! Nek' se odjenu stidom i sramotom oni koji se podižu na me!
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Nek' radosno kliču kojima je pravo moje na srcu i nek' svagda govore: “Velik je Jahve! Milo mu je spasenje sluge njegova!”
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 A moj će jezik kazivati pravdu tvoju i hvalu tebi navijeke.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
