Psalmi 35
1 Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju!
Gospode! budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me.
2 Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć!
Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoæ.
3 Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: “Ja sam tvoje spasenje.”
Potegni koplje, i presijeci put onima koji me gone, reci duši mojoj: ja sam spasenje tvoje.
4 Nek' se smetu i postide koji život moj traže, nek' uzmaknu i nek' se posrame koji mi propast snuju!
Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoæe.
5 Nek' budu k'o pljeva na vjetru kad ih Anđeo Jahvin potjera!
Neka budu kao prah pred vjetrom, i anðeo Gospodnji neka ih progoni.
6 Mračni i skliski bili im putovi kad ih Anđeo Jahvin bude gonio!
Neka bude put njihov taman i klizav, i anðeo Gospodnji neka ih tjera.
7 Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše.
Jer ni za što zastriješe mrežom jamu za mene, ni za što iskopaše jamu duši mojoj.
8 Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše!
Neka doðe na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namjestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao.
9 A moja će duše klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu.
A duša æe se moja radovati o Gospodu, i veseliæe se za pomoæ njegovu.
10 Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spasavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša?
Sve æe kosti moje reæi: Gospode! ko je kao ti, koji izbavljaš stradalca od onoga koji mu dosaðuje, i ništega i ubogoga od onoga koji ga upropašæuje?
11 Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam.
Ustaše na me lažni svjedoci; što ne znam, za ono me pitaju.
12 Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu.
Plaæaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj.
13 U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala.
Ja se u bolesti njihovoj oblaèih u vreæu, muèih postom dušu svoju, i molitva se moja vraæaše u prsima mojima.
14 Kao za prijateljem, za bratom - obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.
Kao prijatelj, kao brat postupah; bijah sjetan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.
15 A sada kad posrnuh ja, oni se raduju, skupiše se protiv mene da udare iznenada, i bez prestanka oni me razdiru.
A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, èupaju i ne prestaju.
16 Ruglom na ruglo iskušavaju me i zubima škripaju na mene.
S nevaljalijem i podrugljivijem besposlièarima škrguæu na me zubima svojima.
17 O Jahve, dokle ćeš gledati? Istrgni mi dušu nasrtajima njihovim, otmi lavovima jedino dobro moje!
Gospode! hoæeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju.
18 Zahvalit ću ti u velikom zboru, slavit ću te među pukom brojnim.
Priznavaæu te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliæu te:
19 Nek' se ne raduju nada mnom dušmani nepravedni, nek' ne namiguju očima oni koji me nizašto mrze!
Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali oèima koji mrze na me ni za što.
20 Jer oni ne misle o miru, već spletke snuju protiv mirnih u zemlji.
Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
21 Razvaljuju svoja usta na me i govore: “Ha, ha, vidjesmo očima svojim!”
Razvaljuju na me usta svoja, i govore: dobro! dobro! vidi oko naše.
22 Ti sve vidiš, o Jahve! Nemoj šutjeti! Gospode, od mene se ne udaljuj!
Vidiš, Gospode! nemoj muèati; Gospode! nemoj otstupiti od mene.
23 Preni se, ustani da me obraniš, Bože moj, Gospode, vodi parnicu moju!
Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
24 Po svojoj me pravdi sudi, Jahve, Bože moj, nek' se ne raduju nada mnom!
Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.
25 Nek' ne misle u srcu: “Ispunila nam se želja!” Nek' ne reknu: “Progutali smo ga!”
Ne daj da govore u srcu svojem: dobro! to smo htjeli! Ne daj da govore: proždrijesmo ga.
26 Nek' se postide i posrame svi zajedno koji se nesreći mojoj raduju! Nek' se odjenu stidom i sramotom oni koji se podižu na me!
Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mojemu, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeæu nada mnom.
27 Nek' radosno kliču kojima je pravo moje na srcu i nek' svagda govore: “Velik je Jahve! Milo mu je spasenje sluge njegova!”
Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: velik Gospod, koji želi mira sluzi svojemu!
28 A moj će jezik kazivati pravdu tvoju i hvalu tebi navijeke.
I moj æe jezik kazivati pravdu tvoju, i hvalu tebi svaki dan.
