Psalmi 2

1 Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?

何なればもろもろの國人はさわぎたち諸民はむなしきことを謀るや

2 Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:

地のもろもろの王はたちかまへ群伯はともに議り ヱホバとその受膏者とにさからひていふ

3 “Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!”

われらその械をこぼち その繩をすてんと

4 Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.

天に坐するもの笑ひたまはん 主かれらを嘲りたまふべし

5 Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:

かくて主は忿恚をもてものいひ大なる怒をもてかれらを怖まどはしめて宣給ふ

6 “TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom.”

しかれども我わが王をわがきよきシオンの山にたてたりと

7 Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: “Ti si sin moj, danas te rodih.

われ詔命をのべんヱホバわれに宣まへり なんぢはわが子なり今日われなんぢを生り

8 Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.

われに求めよ さらば汝にもろもろの國を嗣業としてあたへ地の極をなんぢの有としてあたへん

9 Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski.”

汝くろがねの杖をもて彼等をうちやぶり陶工のうつはもののごとくに打碎かんと

10 Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.

されば汝等もろもろの王よ さとかれ地の審士輩をしへをうけよ

11 Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,

畏をもてヱホバにつかへ戰慄をもてよろこべ

12 da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!

子にくちつけせよ おそらくはかれ怒をはなちなんぢら途にほろびんその忿恚はすみやかに燃べければなり すべてかれに依賴むものは福ひなり