Psalmi 17

1 Molitva. Davidova. Počuj, Jahve pravedni, i vapaj mi poslušaj, usliši molitvu iz usta iskrenih!

Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.

2 Od tebe nek' mi dođe presuda, tvoje oči vide što je pravo.

Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.

3 Istraži mi srce, pohodi noću, ognjem me iskušaj, al' u meni nećeš nać' bezakonja. Ne zgriješiše usta moja

Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

4 kao što griješe ljudi: po riječima usta tvojih čuvah putove Zakona.

Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.

5 Korak mi čvrsto prionu za tvoje staze, ne zasta mi noga na putima tvojim.

Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

6 Zazivam te, Bože, ti ćeš me uslišit': prikloni mi uho i čuj riječi moje.

Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.

7 Proslavi na meni dobrotu svoju, ti koji od dušmana izbavljaš one što se utječu desnici tvojoj.

Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.

8 Čuvaj me k'o zjenicu oka, sakrij me u sjenu krila svojih

Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме

9 od zlotvora što na me nasrću. Dušmani me bijesni opkoljuju,

Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

10 bešćutno srce zatvaraju i ustima zbore naduto,

Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

11 Koraci njini sad me okružuju, smjeraju da me na zemlju obore;

Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

12 slični lavu dok se, zinuv, na plijen obara i laviću što vreba u potaji.

Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.

13 Ustani, Jahve, presretni ga i obori, od grešnika mi život mačem spasi,

Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

14 a rukom od ljudi, Gospodine: od ljudi kojih je dio ovaj život, kojima želudac puniš dobrima; kojih su sinovi siti, a djeci daju što im pretekne.

Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.

15 A ja ću u pravdi gledati lice tvoje, i jednom kad se probudim, sit ću ga se nagledati.

А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.