Psalmi 141
1 Psalam. Davidov. Prizivljem te, Jahve, k meni pohitaj! Slušaj glas moj kojim tebi vapijem!
Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 Nek' mi se uzdigne molitva kao kad pred lice tvoje, podizanje mojih ruku nek' bude k'o prinos večernji!
Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 Na usta mi, Jahve, stražu postavi i stražare na vrata usana mojih!
Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 Ne daj da mi se srce zlu prikloni, da bezbožno počinim djela opaka; i u društvu zlotvora da ne blagujem poslastica njihovih!
Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 Nek' me samo udari pravednik, ljubav je što me kara, al' ulje grešničko neće mi glavu pomazat'; zloći njihovoj oprijet ću se uvijek svojom molitvom.
Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 Kad strovale niz hridinu suce njihove, razumjet će kako blage bjehu riječi moje.
Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)
8 U te su, Jahve, uprte oči moje, k tebi se utječem, ne daj da mi duša propadne!
Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 Čuvaj me od stupice koju postaviše meni, od zamki zločinaca!
Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 Nek' u vlastite zamke upadnu zlotvori, a ja neka im umaknem!
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
