Psalmi 140

1 Zborovođi. Psalam. Davidov. Izbavi me, Jahve, od čovjeka zlobna, zaštiti me od čovjeka nasilna:

Izbavi me, Gospode, od èovjeka zloga, saèuvaj me od nasilnika,

2 od onih koji pakosti u srcu smišljaju i čitav dan začinju kavge.

Koji pomišljaju zlo u srcu i svaki dan podižu rat;

3 Kao zmije bruse jezike svoje, pod usnama im je otrov ljutičin.

Oštre jezik svoj kao zmija, jed je aspidin u ustima njihovijem.

4 Spasi me, Jahve, od ruku zlotvora, čuvaj me od čovjeka nasilna koji hoće da mi noga posrne.

Saèuvaj me, Bože, od ruku bezbožnièkih, od nasilnika sahrani me, koji misle da potkinu noge moje.

5 Oholice mi potajno nastavljaju zamku, užetima mrežu pletu, kraj puta klopke mi stavljaju.

Oholi mi namjestiše zamke i prugla, metnuše mi mrežu na put, preðu razapeše mi.

6 Zavapih Jahvi: “Ti si Bog moj! Poslušaj, o Jahve, krik mojih molitava!

Rekoh Gospodu: ti si Bog moj, usliši, Gospode, glas moljenja mojega.

7 Jahve, Gospode moj, spasitelju silni moj, u dan boja zakloni mi glavu!”

Gospode, Gospode, krjepki spasitelju moj, zakloni glavu moju u dan ratni!

8 Ne daj da se ispune želje zlotvora, ne daj da svoje on izvrši namjere!

Ne daj, Gospode, bezbožniku što želi, ne daj mu da dokuèi što je naumio, da se ne uznose.

9 Nek' glavu ne podignu oni koji me opkoliše, nek' na njih padne zloba njihovih usana!

Otrov onijeh što su oko mene, pogibao usta njihovijeh neka se obrati na njih.

10 Nek' daždi po njima ugljevlje ognjeno, nek' se strovale u jamu da više ne ustanu!

Neka padne na njih živo ugljevlje; neka ih on baci u oganj, u propasti, da ne ustanu.

11 Opadač se neće održat' na zemlji, silnika će odjednom zgrabiti nesreća.

Èovjek jezièan neæe se utvrditi na zemlji, nepravednoga æe zloæa uvaliti u pogibao.

12 Znam da će Jahve dati pravo ubogu i pravicu siromasima.

Znam da æe Gospod pokazati pravdu nevoljnome i pravicu ubogima.

13 Zaista, pravedni će tvoje ime slaviti, pred tvojim će licem boraviti čestiti.

Da! pravedni æe slaviti ime tvoje, pravi æe ostati pred licem tvojim.