Psalmi 14

1 Zborovođi. Davidov. Bezumnik reče u srcu: “Nema Boga.” Pokvareni rade gadosti; nitko da čini dobro.

Načelniku godbe; Davidova. Nespametni govori v srci svojem: Ni ga Boga: pohujšujejo, ostudna dela doprinašajo, ni ga, da bi delal dobro.

2 Jahve s nebesa gleda na sinove ljudske da vidi ima li tko razuman Boga da traži.

Gospod gleda z nebes na sinove človeške, da bi videl, je li kateri, ki bi bil razumen, ki bi iskal Boga.

3 No, svi skrenuše zajedno, svi se pokvariše: nitko da čini dobro - nikoga nema.

Vsak je odstopil, izpridili so se vsi vkup; ni ga, da bi delal dobro, enega samega ne.

4 Neće li se urazumiti svi što bezakonje čine, koji proždiru narod moj kao da jedu kruha? Ne zazivlju ime Jahvino:

Ali si niso v svesti vsi, kateri delajo krivico, ker žró ljudstvo moje kruh jedóč, ne kličejo Gospoda?

5 jednom će drhtati od straha, jer je Bog s rodom pravednim.

Tu se preplašijo od groze, ker Bog je na strani pravičnemu rodu.

6 Želite razbiti nakane ubogog: Jahve je utočište njegovo.

Naklep siromaka ubozega bodete osramotili, seveda! ker Gospod je zavetje njegovo.

7 O neka dođe sa Siona spas Izraelu! Kad Jahve promijeni udes naroda svoga, klicat će Jakov, radovat se Izrael.

Kdo naj dá rešenje sè Sijona Izraelu? Ko bode nazaj peljal iz sužnjosti ljudstva svojega krdelo, radoval se bode Jakob, veselil se Izrael.