Psalmi 137

1 Na obali rijeka babilonskih sjeđasmo i plakasmo spominjući se Siona;

當我們坐在巴比倫河畔，一起想熙雍即淚流滿面。

2 o vrbe naokolo harfe svoje bijasmo povješali.

在那地的楊柳間，掛起我們的琴絃。

3 I tada naši tamničari zaiskaše od nas da pjevamo, porobljivači naši zaiskaše da se veselimo: “Pjevajte nam pjesmu sionsku!”

因那些俘虜我們的，要我們唱歌，那些迫害我們的，還要我們奏樂：快些來給我們唱一支熙雍的歌!

4 Kako da pjesmu Jahvinu pjevamo u zemlji tuđinskoj!

但我們身處外鄉異域，怎能謳唱上主的歌曲？

5 Nek' se osuši desnica moja, Jeruzaleme, ako tebe zaboravim!

耶路撒冷！我如果將您忘掉，願我的右手枯焦！

6 Nek' mi se jezik za nepce prilijepi ako spomen tvoj smetnem ja ikada, ako ne stavim Jeruzalem vrh svake radosti svoje!

我若不懷念您，不以耶路撒冷為喜樂，就寧願我的舌頭緊緊貼在我的上顎！

7 Ne zaboravi, Jahve, sinovima Edoma kako su u dan kobni Jeruzalemov vikali oni: “Rušite! Srušite ga do temelja!”

上主，求您記住厄東的子民，在耶路撒冷蒙難的時辰，他們曾喊叫說：拆毀，拆毀！夷為平地，一直見到基礎，

8 Kćeri babilonska, pustošiteljice, blažen koji ti vrati milo za drago za sva zla što si nam ih nanijela!

您只知破壞的巴比倫女子！誰若依照您加給我們的災痍，也焄樣報復於您，他就得福祺。

9 Blažen koji zgrabi i smrska o stijenu tvoju dojenčad!

誰若抓起您的嬰兒幼子，摔在盤石上，他就得福祺。