< Psalmi 132 >
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Spomeni se, o Jahve, Davida i sve revnosti njegove: kako se Jahvi zakleo, zavjetovao Snazi Jakovljevoj:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 “Neću ući u šator doma svog nit' uzaći na ležaj svoje postelje,
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 neću pustit' snu na oči nit' počinka dati vjeđama,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 dok Jahvi mjesto ne nađem, boravište Snazi Jakovljevoj.”
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Eto, čusmo za nj u Efrati, nađosmo ga u Poljima jaarskim.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Uđimo u stan njegov, pred noge mu padnimo!
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 “Ustani, o Jahve, pođi k svom počivalištu, ti i Kovčeg sile tvoje!
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Svećenici tvoji nek' se obuku u pravednost, pobožnici tvoji nek' radosno kliču!
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Poradi Davida, sluge svojega, ne odvrati lica od svog pomazanika!”
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Jahve se zakle Davidu zakletvom tvrdom od koje neće odustati: “Potomka tvoje utrobe posadit ću na prijestolje tvoje.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Budu li ti sinovi Savez moj čuvali i naredbe kojima ih učim, i sinovi će njini dovijeka sjedit' na tvom prijestolju.”
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Jer Jahve odabra Sion, njega zaželje sebi za sjedište.
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 “Ovo mi je počivalište vječno, boravit ću ovdje jer tako poželjeh.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Žitak ću njegov blagosloviti, siromahe nahraniti kruhom.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Svećenike njegove u spas ću odjenuti, sveti će njegovi kliktati radosno.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Učinit ću da ondje za Davida rog izraste, pripravit ću svjetiljku za svog pomazanika.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 U sram ću mu obući dušmane, a na njemu će blistat' vijenac moj.”
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.