Psalmi 107
1 Hvalite Jahvu jer je dobar, jer je dovijeka ljubav njegova!
Monna Awurade ase na oye; na nʼadɔe wɔ hɔ daa.
2 Tako nek' reknu svi otkupljenici koje Jahve otkupi iz ruke dušmanske
Momma wɔn a Awurade agye wɔn nka saa, wɔn a wagye wɔn afi ɔtamfo nsam no;
3 i koje skupi iz svih zemalja, s istoka i sa zapada, sa sjevera i s juga.
wɔn a ɔboaboaa wɔn ano fii nsase so no, efi apuei kosi atɔe, atifi kosi anafo.
4 Lutahu pustinjom, u samoći pustoj, puta ne nalazeć' do naseljena grada.
Ebinom kyinkyinii wɔ nsase pradada so, a wɔanhu ɔkwan ankɔ kuropɔn no mu, faako a wobetumi anya atenae.
5 Gladni su bili, žeđu izmoreni, duša je klonula u njima.
Ɔkɔm ne osukɔm dee wɔn na wɔtotɔɔ beraw.
6 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi, i on ih istrže iz svih nevolja.
Afei wosu frɛɛ Awurade wɔ wɔn amanehunu mu, na ogyee wɔn fii wɔn ahohiahia mu.
7 Pravim ih putem pÓovede da stignu ka gradu naseljenu.
Ɔde wɔn faa ɔkwan tee so baa kuropɔn a wotumi tena mu no mu.
8 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
Momma wɔnna Awurade ase, nʼadɔe a ɛnsa da ne nʼanwonwade a ɔyɛ ma nnipa no ho,
9 Jer gladnu dušu on nasiti, dušu izgladnjelu on napuni dobrima.
ɔma wɔn a osukɔm de wɔn nsu na ɔde nnepa hyɛ wɔn a ɔkɔm de wɔn ma.
10 U mraku sjeđahu i u tmini, sputani bijedom i gvožđima,
Ebinom tenaa sum ne awerɛhow mu, nneduafo a wɔde dade nkɔnsɔnkɔnsɔn agu wɔn,
11 jer su prkosili besjedama Božjim i prezreli naum Svevišnjega.
efisɛ wɔatew Onyankopɔn nsɛm ho atua na wɔabu Ɔsorosoroni no agyinatu animtiaa.
12 Srce im stoga skrši patnjama: posrtahu, a ne bješe nikog da im pomogne.
Enti ogyaa wɔn maa adwumaden; wohintihintiwii, na wɔannya ɔboafo.
13 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
Afei wosu frɛɛ Awurade wɔ wɔn amanehunu mu, na ogyee wɔn fii wɔn ahohia mu.
14 Izvede ih iz tmina i mraka, raskide okove njihove.
Oyii wɔn fii sum ne awerɛhow mu, na obubuu wɔn nkɔnsɔnkɔnsɔn mu.
15 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
Momma wɔnna Awurade ase, nʼadɔe a ɛnsa da ne nʼanwonwade a ɔyɛ ma nnipa no ho,
16 Jer razbi vrata mjedena i gvozdene polomi zasune.
efisɛ obubu kɔbere mfrafra apon na otwitwa nnadeban mu.
17 Zbog svojih bezakonja bolovahu oni, ispaštajuć' svoje opačine:
Ebinom bɛyɛɛ nkwaseafo, wɔn atuatew nti, na wohuu amane, wɔn nnebɔne nti.
18 svako se jelo gadilo duši njihovoj, do vrata smrti oni dođoše.
Wokyii aduan nyinaa na wotwiw bɛnee owu pon ano.
19 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
Afei wosu frɛɛ Awurade, wɔn amanehunu mu na ogyee wɔn fii wɔn ahohia mu.
20 Riječ svoju posla da ih ozdravi i život im spasi od jame grobne.
Ɔsomaa nʼasɛm na ɔsaa wɔn yare; na ogyee wɔn fii ɔda mu.
21 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
Momma wɔnna Awurade ase, nʼadɔe a ɛnsa da ne nʼanwonwade a ɔyɛ ma nnipa no ho.
22 Nek' prinose žrtve zahvalnice i kličući nek' djela njegova kazuju!
Momma wɔmmɔ aseda afɔre na wɔmfa ahurusi nnwom nka ne nnwuma ho asɛm.
23 Oni koji lađama zaploviše morem da po vodama silnim trguju:
Ebinom tenaa ahyɛn mu wɔ po so; wɔyɛ aguadifo wɔ nsu akɛse so.
24 oni vidješe djela Jahvina, čudesa njegova na pučini.
Wohuu Awurade nnwuma, nʼanwonwade a ɛwɔ bun mu.
25 On reče i olujni se vjetar uzvitla što u visinu diže valove mora.
Ɔkasa maa ahum tui na ekukuru asorɔkye.
26 Do neba se dizahu, u bezdan se spuštahu, u nevolji duša im ginula.
Wokukuru kɔɔ ɔsorosoro na wosian kɔɔ bun mu tɔnn; wɔn amanehunu mu no wɔn koma tui.
27 Teturahu i posrtahu kao pijani, sva ih je mudrost izdala.
Wokyim totɔɔ ntintan sɛ asabowfo; na wonhu nea wɔnnyɛ bio.
28 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
Afei wosu frɛɛ Awurade, wɔn amanehunu mu, na ogyee wɔn fii wɔn ahohia mu.
29 Smiri oluju u tih povjetarac, valovi morski umukoše.
Ɔmaa ahum no yɛɛ dinn; po so asorɔkye ano brɛɛ ase.
30 Obradovaše se tišini, u željenu luku on ih povede.
Wɔn ani gyei, bere a ɛyɛɛ dinn no, na ɔkyerɛɛ wɔn ɔkwan de wɔn koduu gyinabea a wɔpɛ.
31 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
Momma wɔnna Awurade ase, nʼadɔe a ɛnsa da ne nʼanwonwade a ɔyɛ ma nnipa no ho.
32 Neka ga uzvisuju u narodnom zboru, neka ga hvale u vijeću staraca!
Wɔmma no so wɔ asafo no mu na wɔnkamfo no wɔ mpanyimfo nhyiamu ase.
33 On pretvori rijeke u pustinju, a izvore vodene u žednu zemlju;
Ɔdan nsubɔnten maa no yɛɛ sare, asuten yɛɛ asase wosee,
34 plodonosnu zemlju u slanu pustaru zbog zloće žitelja njezinih.
na asasebere dan nkyenenkyene, wɔn a wɔte asase no so amumɔyɛ nti.
35 On obrati pustinju u jezero, a zemlju suhu u vodene izvore
Ɔdan sare so maa no yɛɛ nsuwansuwa na nkyɛkyerɛ yɛɛ sɛ nsuten anan mu;
36 i naseli ondje izgladnjele te podigoše grad gdje će živjeti.
Ɛhɔ na ɔde wɔn a ɔkɔm de wɔn kɔsoɛe, na wɔkyekyeree kuropɔn tenaa mu.
37 Zasijaše njive, posadiše vinograde što im doniješe obilnu ljetinu.
Wɔyɛɛ mfuw ne bobe nturo na ɛmaa wɔn nnɔbae bebree.
38 I on ih blagoslovi te se namnožiše silno i stada im se ne smanjiše.
Ohyiraa wɔn na wɔn ase dɔe. Wamma wɔn nyɛmmoa dodow so anhuan.
39 Prorijeđeni bjehu i prezreni pod teretom patnja i nevolja.
Afei wɔn dodow so huanee na nhyɛso, amanehunu ne awerɛhow brɛɛ wɔn ase;
40 Onaj što izlijeva prezir na knezove pusti ih da po bespuću pustom lutaju.
nea obu abirɛmpɔn animtiaa no ma wokyinkyin asase kesee a ɔkwan nni hɔ so.
41 Iz nevolje pÓodiže ubogog i obitelji k'o stada ÓumnožÄi.
Nanso ɔmaa ahiafo so fii wɔn ahohia mu na ɔmaa wɔn mmusua dɔɔ sɛ nguankuw.
42 Videć' to, čestiti neka se raduju, a zloća neka sebi usta začepi!
Atreneefo hu ma wɔn ani gye, nanso amumɔyɛfo nyinaa mua wɔn ano.
43 Tko je mudar nek' o svemu tom razmišlja i nek' uvidi dobrotu Jahvinu!
Momma nea ɔyɛ onyansafo no mmu eyinom, na onsusuw Awurade adɔe kɛse no ho.
