Psalmi 107
1 Hvalite Jahvu jer je dobar, jer je dovijeka ljubav njegova!
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Tako nek' reknu svi otkupljenici koje Jahve otkupi iz ruke dušmanske
Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 i koje skupi iz svih zemalja, s istoka i sa zapada, sa sjevera i s juga.
Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 Lutahu pustinjom, u samoći pustoj, puta ne nalazeć' do naseljena grada.
Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Gladni su bili, žeđu izmoreni, duša je klonula u njima.
Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi, i on ih istrže iz svih nevolja.
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 Pravim ih putem pÓovede da stignu ka gradu naseljenu.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Jer gladnu dušu on nasiti, dušu izgladnjelu on napuni dobrima.
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 U mraku sjeđahu i u tmini, sputani bijedom i gvožđima,
Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 jer su prkosili besjedama Božjim i prezreli naum Svevišnjega.
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 Srce im stoga skrši patnjama: posrtahu, a ne bješe nikog da im pomogne.
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Izvede ih iz tmina i mraka, raskide okove njihove.
Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Jer razbi vrata mjedena i gvozdene polomi zasune.
Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Zbog svojih bezakonja bolovahu oni, ispaštajuć' svoje opačine:
Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 svako se jelo gadilo duši njihovoj, do vrata smrti oni dođoše.
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 Riječ svoju posla da ih ozdravi i život im spasi od jame grobne.
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 Nek' prinose žrtve zahvalnice i kličući nek' djela njegova kazuju!
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 Oni koji lađama zaploviše morem da po vodama silnim trguju:
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 oni vidješe djela Jahvina, čudesa njegova na pučini.
Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 On reče i olujni se vjetar uzvitla što u visinu diže valove mora.
Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 Do neba se dizahu, u bezdan se spuštahu, u nevolji duša im ginula.
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Teturahu i posrtahu kao pijani, sva ih je mudrost izdala.
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Smiri oluju u tih povjetarac, valovi morski umukoše.
Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Obradovaše se tišini, u željenu luku on ih povede.
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Neka ga uzvisuju u narodnom zboru, neka ga hvale u vijeću staraca!
Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 On pretvori rijeke u pustinju, a izvore vodene u žednu zemlju;
Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 plodonosnu zemlju u slanu pustaru zbog zloće žitelja njezinih.
Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 On obrati pustinju u jezero, a zemlju suhu u vodene izvore
Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 i naseli ondje izgladnjele te podigoše grad gdje će živjeti.
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Zasijaše njive, posadiše vinograde što im doniješe obilnu ljetinu.
Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 I on ih blagoslovi te se namnožiše silno i stada im se ne smanjiše.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 Prorijeđeni bjehu i prezreni pod teretom patnja i nevolja.
Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 Onaj što izlijeva prezir na knezove pusti ih da po bespuću pustom lutaju.
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Iz nevolje pÓodiže ubogog i obitelji k'o stada ÓumnožÄi.
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 Videć' to, čestiti neka se raduju, a zloća neka sebi usta začepi!
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Tko je mudar nek' o svemu tom razmišlja i nek' uvidi dobrotu Jahvinu!
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
