Psalmi 104
1 Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja, Jahve, Bože moj, silno si velik! Odjeven veličanstvom i ljepotom,
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 svjetlošću ogrnut kao plaštem! Nebo si razapeo kao šator,
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 na vodama sagradio dvorove svoje. Od oblaka praviš kola svoja, na krilima vjetrova putuješ.
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Vjetrove uzimaš za glasnike, a žarki oganj za slugu svojega.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Zemlju si stavio na stupove njene: neće se poljuljati u vijeke vjekova,
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 pokrio si je vodama bezdanim k'o haljinom, iznad bregova stajahu vode;
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 na tvoju se prijetnju povukoše, od tvoje grmljavine zadrhtaše.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 Bregovi se digoše, doline spustiše na mjesto koje si im odredio.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Odredio si granicu koju ne smiju prijeći, da opet ne pokriju zemlju.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Izvore svraćaš u potoke što žubore među brdima.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Oni poje sve živine poljske, divlji magarci žeđ gase u njima.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Uz njih se gnijezde ptice nebeske i pjevaju među granama.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Ti natapaš bregove iz dvorova svojih, zemlja se nasićuje plodom tvojih ruku.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Ti daješ te niče trava za stoku i bilje na korist čovjeku da izvede kruh iz zemlje
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 i vino što razvedruje srce čovječje; da uljem lice osvježi i da kruh okrijepi srce čovjeku.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Stabla se Jahvina napajaju hranom, cedri libanonski koje on zasadi.
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Ondje se ptice gnijezde, u čempresu dom je rodin.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Visoki bregovi daju kozorogu a pećine jazavcu sklonište.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Ti si stvorio mjesec da označuje vremena i sunce znade kada ima zaći.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Kad razastreš tmine i noć se spusti, tad se šuljaju u njoj životinje šumske.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 Lavići riču za plijenom i od Boga hranu traže.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 Kad sunce ograne, nestaju i liježu na ležaje.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Tad čovjek izlazi na dnevni posao i na rad do večeri.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Kako su brojna tvoja djela, o Jahve! Sve si to mudro učinio: puna je zemlja stvorenja tvojih.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Eno mora, velika i široka, u njemu vrve gmazovi bez broja, životinje male i velike.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Onud prolaze nemani, Levijatan kojeg stvori da se igra u njemu.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 I sva ova bića željno čekaju da ih nahraniš na vrijeme.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Daješ li im, tada sabiru: otvaraš li ruku, nasite se dobrima.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Sakriješ li lice svoje, tad se rastuže; ako dah im oduzmeš, ugibaju i opet se u prah vraćaju.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Pošalješ li dah svoj, opet nastaju, i tako obnavljaš lice zemlje.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Neka dovijeka traje slava Jahvina: nek' se raduje Jahve u djelima svojim!
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 On pogleda zemlju i ona se potrese, dotakne bregove, oni se zadime.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Pjevat ću Jahvi dokle god živim, svirat ću Bogu svome dokle god me bude.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Bilo mu milo pjevanje moje! Ja ću se radovati u Jahvi.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Nek' zločinci sa zemlje nestanu i bezbožnika nek' više ne bude! Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja! Aleluja!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
