Psalmi 104
1 Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja, Jahve, Bože moj, silno si velik! Odjeven veličanstvom i ljepotom,
わが霊魂よヱホパをほめまつれ わが神ヱホバよなんぢは至大にして尊貴と稜威とを衣たまへり
2 svjetlošću ogrnut kao plaštem! Nebo si razapeo kao šator,
なんぢ光をころものごとくにまとひ天を幕のごとくにはり
3 na vodama sagradio dvorove svoje. Od oblaka praviš kola svoja, na krilima vjetrova putuješ.
水のなかにおのれの殿の棟梁をおき 雲をおのれの車となし 風の翼にのりあるき
4 Vjetrove uzimaš za glasnike, a žarki oganj za slugu svojega.
かぜを使者となし熖のいづる火を僕となしたまふ
5 Zemlju si stavio na stupove njene: neće se poljuljati u vijeke vjekova,
ヱホバは地を基のうへにおきて 永遠にうごくことなからしめたまふ
6 pokrio si je vodama bezdanim k'o haljinom, iznad bregova stajahu vode;
衣にておほふがごとく大水にて地をおほひたまへり 水たたへて山のうへをこゆ
7 na tvoju se prijetnju povukoše, od tvoje grmljavine zadrhtaše.
なんぢ叱咤すれば水しりぞき 汝いかづちの聲をはなてば水たちまち去ぬ
8 Bregovi se digoše, doline spustiše na mjesto koje si im odredio.
あるひは山にのぼり或ひは谷にくだりて 汝のさだめたまへる所にゆけり
9 Odredio si granicu koju ne smiju prijeći, da opet ne pokriju zemlju.
なんぢ界をたてて之をこえしめず ふたたび地をおほふことなからしむ
10 Izvore svraćaš u potoke što žubore među brdima.
ヱホバはいづみを谷にわきいだし給ふ その流は山のあひだにはしる
11 Oni poje sve živine poljske, divlji magarci žeđ gase u njima.
かくて野のもろもろの獣にのましむ 野の驢馬もその渇をやむ
12 Uz njih se gnijezde ptice nebeske i pjevaju među granama.
空の鳥もそのほとりにすみ 樹梢の間よりさえづりうたふ
13 Ti natapaš bregove iz dvorova svojih, zemlja se nasićuje plodom tvojih ruku.
ヱホバはその殿よりもろもろの山に灌漑たまふ 地はなんぢのみわざの實によりて飽足ぬ
14 Ti daješ te niče trava za stoku i bilje na korist čovjeku da izvede kruh iz zemlje
ヱホバは草をはえしめて家畜にあたへ 田產をはえしめて人の使用にそなへたまふ かく地より食物をいだしたまふ
15 i vino što razvedruje srce čovječje; da uljem lice osvježi i da kruh okrijepi srce čovjeku.
人のこころを歓ばしむる葡萄酒 ひとの顔をつややかならしむるあぶら 人のこころを強からしむる糧どもなり
16 Stabla se Jahvina napajaju hranom, cedri libanonski koje on zasadi.
ヱホバの樹とその植たまへるレバノンの香柏とは飽足ぬべし
17 Ondje se ptice gnijezde, u čempresu dom je rodin.
鳥はそのなかに巣をつくり鶴は松をその棲とせり
18 Visoki bregovi daju kozorogu a pećine jazavcu sklonište.
たかき山は山羊のすまひ磐石は山鼠のかくるる所なり
19 Ti si stvorio mjesec da označuje vremena i sunce znade kada ima zaći.
ヱホバは月をつくりて時をつかさどらせたまへり 日はその西にいることをしる
20 Kad razastreš tmine i noć se spusti, tad se šuljaju u njoj životinje šumske.
なんぢ黑暗をつくりたまへば夜あり そのとき林のけものは皆しのびしのびに出きたる
21 Lavići riču za plijenom i od Boga hranu traže.
わかき獅ほえて餌をもとめ神にくひものをもとむ
22 Kad sunce ograne, nestaju i liježu na ležaje.
日いづれば退きてその穴にふす
23 Tad čovjek izlazi na dnevni posao i na rad do večeri.
人はいでて工をとりその勤勞はゆふべにまでいたる
24 Kako su brojna tvoja djela, o Jahve! Sve si to mudro učinio: puna je zemlja stvorenja tvojih.
ヱホバよなんぢの事跡はいかに多なる これらは皆なんぢの智慧にてつくりたまへり 汝のもろもろの富は地にみつ
25 Eno mora, velika i široka, u njemu vrve gmazovi bez broja, životinje male i velike.
かしこに大なるひろき海あり そのなかに數しられぬ匍ふもの小なる大なる生るものあり
26 Onud prolaze nemani, Levijatan kojeg stvori da se igra u njemu.
舟そのうへをはしり汝のつくりたまへる鰐そのうちにあそびたはぶる
27 I sva ova bića željno čekaju da ih nahraniš na vrijeme.
彼ら皆なんぢを俟望む なんぢ宜時にくひものを之にあたへたまふ
28 Daješ li im, tada sabiru: otvaraš li ruku, nasite se dobrima.
彼等はなんぢの予へたまふ物をひろふ なんぢ手をひらきたまへばかれら嘉物にあきたりぬ
29 Sakriješ li lice svoje, tad se rastuže; ako dah im oduzmeš, ugibaju i opet se u prah vraćaju.
なんぢ面をおほひたまへば彼等はあわてふためく 汝かれらの氣息をとりたまへばかれらは死て塵にかへる
30 Pošalješ li dah svoj, opet nastaju, i tako obnavljaš lice zemlje.
なんぢ霊をいだしたまへば百物みな造らるなんぢ地のおもてを新にしたまふ
31 Neka dovijeka traje slava Jahvina: nek' se raduje Jahve u djelima svojim!
願くはヱホバの榮光とこしへにあらんことを ヱホバそのみわざを喜びたまはんことを
32 On pogleda zemlju i ona se potrese, dotakne bregove, oni se zadime.
ヱホバ地をみたまへば地ふるひ山にふれたまへば山は煙をいだす
33 Pjevat ću Jahvi dokle god živim, svirat ću Bogu svome dokle god me bude.
生るかぎりはヱホバに向ひてうたひ 我ながらふるほどはわが神をほめうたはん
34 Bilo mu milo pjevanje moje! Ja ću se radovati u Jahvi.
ヱホバをおもふわが思念はたのしみ深からん われヱホバによりて喜ぶべし
35 Nek' zločinci sa zemlje nestanu i bezbožnika nek' više ne bude! Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja! Aleluja!
罪人は地より絶滅され あしきものは復あらざるべし わが霊魂よヱホバをほめまつれヱホバを讃稱へよ
