Mudre Izreke 5
1 Sine moj, čuj moju mudrost, prigni uho mojoj razboritosti
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 da sačuvaš oprez, da ti usne zadrže znanje.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 Jer s usana žene preljubnice kaplje med i nepce joj je glađe od ulja,
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 ali je ona naposljetku gorka kao pelin, oštra kao dvosjekli mač.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 Ona ne pazi na put života, ne mari što su joj staze kolebljive.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Zato me sada poslušaj, sine, i ne odstupaj od riječi mojih usta.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Neka je put tvoj daleko od nje i ne približuj se vratima njezine kuće,
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 da drugima ne bi dao svoju slavu i okrutnima svoje godine;
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 da se ne bi tuđinci nasitili tvoga dobra i da tvoja zaslužba ne ode u tuđu kuću;
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 da ne ridaš na koncu kad ti nestane tijela i puti
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 i da ne kažeš: “Oh, kako sam mrzio pouku i kako mi je srce preziralo ukor!
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 I ne slušah glasa svojih učitelja, niti priklonih uho onima što me poučavahu.
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 I umalo ne zapadoh u svako zlo, usred zbora i zajednice!”
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Pij vodu iz svoje nakapnice i onu što teče iz tvoga studenca.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Moraju li se tvoji izvori razlijevati i tvoji potoci teći ulicama?
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Nego neka oni budu samo tvoji, a ne i tuđinaca koji su uza te.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Neka je blagoslovljen izvor tvoj i raduj se sa ženom svoje mladosti:
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 neka ti je kao mila košuta i ljupka gazela, neka te grudi njene opajaju u svako doba, njezina ljubav zatravljuje bez prestanka!
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 TÓa zašto bi se, sine moj, zanosio preljubnicom i grlio tuđinki njedra?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Jer pred Jahvinim su očima čovjekovi putovi i on motri sve njegove staze.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 Opakoga će uhvatiti njegova zloća i sapet će ga užad njegovih grijeha.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 Umrijet će jer nema pouke, propast će zbog svoje goleme gluposti.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
