< Mudre Izreke 29 >
1 Čovjek koji, po opomeni, ostaje tvrdoglav, u tren će se slomiti, i neće mu biti spasa.
Чоловік остере́жуваний, та твердошиїй, буде зламаний нагло, і ліку не буде йому.
2 Narod se veseli kad se množe pravednici, a puk uzdiše kad zavlada opaki.
Коли мно́жаться праведні, радіє наро́д, як панує ж безбожний — то сто́гне наро́д.
3 Čovjek koji ljubi mudrost, veseli oca svoga, a koji se druži s bludnicama, rasipa imetak.
Люди́на, що мудрість кохає, поті́шує батька свого, а хто попасає блудни́ць, той губить маєток.
4 Kralj pravicom održava državu, a ruši je čovjek koji nameće daće.
Цар утримує край правосу́ддям, а люди́на хаба́рна руйнує його.
5 Čovjek koji laska bližnjemu svome razapinje mrežu stopama njegovim.
Люди́на, що другові своєму підле́щує, на сто́пах його па́стку ставить.
6 U grijehu je zamka zlu čovjeku, a pravednik likuje i veseli se.
У провині люди́ни лихої знахо́диться па́стка, а справедливий радіє та ті́шиться.
7 Pravednik razumije pravo malenih, a opaki ne shvaća spoznaju.
Праведний знає про право вбогих, безбожний же не розуміє пізна́ння про це.
8 Podsmjevači uzbunjuju grad, a mudri stišavaju srdžbu.
Люди глузли́ві підбу́рюють місто, а мудрі утишують гнів.
9 Kad se mudrac parbi s bezumnikom, il' se srdio, il' se smijao, svejednako mira nema.
Мудра люди́на, що праву́ється із нерозумним, то чи гні́вається, чи сміється, — споко́ю не знає.
10 Krvopije mrze poštenoga, a pravednici mu se za život brinu.
Кровоже́рці нена́видять праведного, справедливі ж шукають спасти його душу.
11 Bezumnik izlijeva sav svoj gnjev, a mudrac susteže svoju srdžbu.
Глупа́к уесь свій гнів увиявляє, а мудрий назад його стри́мує.
12 Ako vladalac posluša riječ lažljivu, sve mu sluge postaju opake.
Володар, що слухає сло́ва брехливого, — безбожні всі слу́ги його!
13 Siromah se i gulikoža susreću: Jahve obojici prosvjetljuje oči.
Убогий й гноби́тель стрічаються, — їм обом Господь очі освітлює.
14 Kralj koji sudi siromasima po istini ima prijesto čvrst dovijeka.
Як цар правдою судить убогих, стоя́тиме трон його за́вжди.
15 Šiba i ukor podaruju mudrost, a razuzdan mladić sramoti majku svoju.
Різка й поу́ка премудрість дають, а дити́на, зали́шена тільки собі, засоро́млює матір свою.
16 Kad se množe opaki, množi se i grijeh, ali pravednici promatraju propast njihovu.
Як мно́жаться несправедливі — провина розмно́жується, але праведні бачитимуть їхній упа́док.
17 Ukori sina svoga, i zadovoljit će te i dati radost duši tvojoj.
Карай сина свого — й він тебе заспоко́їть, і приє́мнощі дасть для твоєї душі.
18 Kad objave nema, narod se razuzda, a blago onome tko se drži Zakona!
Без пророчих виді́нь люд розбе́щений, коли ж стереже він Зако́на — блаженний.
19 Samim se riječima sluga ne popravlja, jer se ne pokorava iako umom shvaća.
Раб словами не буде пока́раний, — хоч він розуміє, але́ не послу́хає.
20 Jesi li vidio čovjeka brza na riječima? I bezumnik ima više nade nego on.
Чи бачив люди́ну, квапли́ву в словах своїх? — Більша надія глупце́ві, ніж їй!
21 Tko mazi slugu svoga od djetinjstva bit će mu poslije neposlušan.
Хто розпе́щує зма́лку свого раба, то кінець його буде невдячний.
22 Gnjevljiv čovjek zameće svađu, a naprasit čovjek počini mnoge grijehe.
Гнівли́ва люди́на викли́кує сварку, а лютий вчиняє багато провин.
23 Oholost ponizuje čovjeka, a ponizan duhom postiže časti.
Горди́ня люди́ни її понижає, а чести набуває покірливий духом.
24 Tko s lupežom plijen dijeli, mrzi sebe samog: čuje proklinjanje i ništa ne otkriva.
Хто ді́литься з зло́дієм, той нена́видить душу свою, — він чує прокля́ття, та не виявляє.
25 Strah čovjeku postavlja zamku, a tko se uzda u Jahvu, nalazi okrilje.
Страх перед люди́ною па́стку дає, хто ж наді́ю складає на Господа, буде безпечний.
26 Mnogi traže milost vladaočevu, ali Jahve dijeli pravdu svakome.
Багато шукають для себе обличчя володаря, та від Господа суд для люди́ни.
27 Nepravednik je mrzak pravednicima, a pravednik je mrzak opakima.
Наси́льник — оги́да для праведних, а простодоро́гий — оги́да безбожному.