< Mudre Izreke 26 >
1 Kao snijeg ljeti ili kiša o žetvi, tako pristaju počasti bezumnomu.
Hoe fanala añ’asara, ndra orañe an-tsam-pitatahañe, ty tsy fañevà’ i dagolay fiasiañe.
2 Kao vrabac kad prhne i lastavica kad odleti, tako se i bezrazložna kletva ne ispunja.
Hoe ty fikepakepaha’ ty hitikitike naho ty fitiliñam-polinjà, ty tsy ipetaham-patse te tsy amam-bente’e.
3 Bič konju, uzda magarcu, a šiba leđima bezumnika.
Ty fikiso ho ami’ty soavala, naho ty laboridy ho ami’ty borìke, vaho ty kobaiñe ho an-dambosi’ i dagola.
4 Ne odgovaraj bezumniku po njegovoj ludosti, da mu i sam ne postaneš jednak.
Ko toiñe’o ami’ty hanè’e i seretse, hera hanahak’ aze.
5 Odgovori bezumniku po ludosti njegovoj, da se ne bi učinio sam sebi mudar.
Valeo mañeva’ i hagegea’ey ty dagola, tsy mone hahihitse ami’ty maso’e.
6 Odsijeca noge sebi i gorčinu pije tko po bezumnom poruke šalje.
Hoe mañitsike tomboke naho migenoke voreke, ty mampisangitrike taratasy am-pitàn-dagola.
7 Klecava bedra u hromoga - mudra je izreka u ustima bezumničkim.
Maletraletra ty fandia’ i kepeke, naho ty razan-drehak’ am-bava’ o seretseo.
8 Kamen za praćku vezuje tko bezumnom iskazuje čast.
Hoe mañombe vato am-piletse, ty miasy i gegegege.
9 Trnovita grana u ruci pijanice: mudra izreka u ustima bezumnika.
Hoe fatike mipok’ an-taña’ i jike, ty razan-drehak’ am-bava’ i dagola.
10 Strijelac koji ranjava sve prolaznike: takav je onaj tko unajmljuje bezumnika.
Ie mampitoloñe ty seretse, le manahake te mañeke mpandrioñe.
11 Bezumnik se vraća svojoj ludosti kao što se pas vraća na svoju bljuvotinu.
Hoe amboa mimpoly ami’ty loa’e, ty dagola mamereñe ty hagegea’e.
12 Vidiš li čovjeka koji se sam sebi mudrim čini? Znaj, i od bezumnika ima više nade nego od njega!
Tsy fa nahaisake ondaty mahihitse am-pihaino’e hao irehe? bey ty fitamà’ i seretsey ta ty aze.
13 Lijenčina veli: “Zvijer je na putu, i lav je na ulicama.”
Hoe ty votro, Inao liona ty an-damoke eo! Midada an-dalañe ey ty liona!
14 Kao što se vrata okreću na stožerima svojim, tako i lijenčina na postelji svojoj.
Manahake ty figavingavin-dalañe amo soavili’eo, ty tembo am-pandrea’e eo.
15 Lijenčina umače ruku u zdjelu, ali je ne može prinijeti ustima.
Ajo’ i votro am-po finga ao ty taña’e, fe tsy lefe’e ty minday aze mb’am-bava’e.
16 Lijenčina se čini sebi mudrijim od sedmorice koji umno odgovaraju.
Mahihitse ami’ty maso’e ty tembo, te ami’ty fito-lahy manoiñe an-kavantañañe.
17 Psa za uši hvata tko se, u prolazu, umiješa u raspru koja ga se ne tiče.
Hambañ’ ami’ty mitsepak’ amboa an-tsofi’e, ty mpandrioñe mihilintsioñe ami’ty aly tsy aze.
18 Kao bjesomučnik koji baca zublje, strelice i sije smrt,
Hoe ty derendereñe mañiririñe raha mibelañe, naho ana-pale, vaho fampihomahañe,
19 takav je čovjek koji vara bližnjega svoga i veli: “Samo se našalih.”
ty mamitake ondaty ami’ty hoe: Nisolesole avao iraho.
20 Kad nestane drva, oganj se gasi, i kad više nema klevetnika, prestaje svađa.
Mate ty afo tsy aman-katae, modo ka ty dabasida tsy aman-tsikotsiko.
21 Ugljen je za žeravnicu i drvo za oganj, a svadljivac da raspaljuje svađu.
Hoe sarebò ami’ty foroha mirekake, naho hatae ami’ty afo, ty famiaña’ i mpanao tsikoniy hañolaña’e aiñe.
22 Klevetnikove su riječi kao slastice: spuštaju se u dno utrobe.
Hoe kenoke mafiry ty fivolam-pitàngogo, ie migodoñe mb’añ’ova lalek’ ao.
23 Srebrna gleđa preko zemljana suđa: laskave usne i opako srce.
Hoe valàñe-tane nihamineñe taim-piram-bolafoty ty fameleke ampirehetan- kelok’ an-troke ao.
24 Mrzitelj hini usnama svojim, a u sebi nosi prijevaru;
Añonohonoa’ ty famele’e i falaiña’ey, fe añaja’e famañahiañe ty an-tro’e ao.
25 ne vjeruj mu kad ljupkim glasom govori, jer u srcu mu je sedam grdila;
Ndra t’ie mirehake fañisohañe, ko iantofa’o, fa pea tiva fito ty an-tro’e ao.
26 ako himbom skriva mržnju, njegova će se opačina otkriti na zboru.
Aeta’e am-pitake ty halò-tsere’e, fe hiboak’ am-pivory ao ty haloloa’e.
27 Tko jamu kopa, sam u nju pada, i tko kamen valja, na njega se prevaljuje.
Higodoñe an-koboñe ao ty nihaly aze, himpoly ama’e ty vato navarimbari’e.
28 Lažljiv jezik mrzi svoje žrtve, laskava usta propast spremaju.
Heje ty famele’ i remborake o jinoi’eo, mampianto ka ty falie manao kabeake.