Mudre Izreke 24
1 Ne zavidi opakim ljudima niti želi da budeš s njima.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Jer im srce smišlja nasilje i usne govore o nedjelu.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Mudrošću se zida kuća i razborom utvrđuje,
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 i po znanju se pune klijeti svakim blagom dragocjenim i ljupkim.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Bolji je mudar od jakoga i čovjek razuman od silne ljudine.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Jer s promišljanjem se ide u boj i pobjeda je u mnoštvu savjetnika.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Previsoka je bezumnomu mudrost: zato na sudu ne otvara usta svojih!
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Tko smišlja zlo zove se učitelj podmukli.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Ludost samo grijeh snuje, i podrugljivac je mrzak ljudima.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Kloneš li u dan bijede, bijedna je tvoja snaga.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Izbavi one koje vode u smrt; i spasavaj one koji posrćući idu na stratište.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Ako kažeš: “Nismo za to znali”, ne razumije li onaj koji ispituje srca? I ne znade li onaj koji ti čuva dušu? I ne plaća li on svakomu po njegovim djelima?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Jedi med, sine moj, jer je dobar, i saće je slatko nepcu tvome.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Takva je, znaj, i mudrost tvojoj duši: ako je nađeš, našao si budućnost i nada tvoja neće propasti.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Ne postavljaj, opaki, zasjede stanu pravednikovu, ne čini nasilja boravištu njegovu;
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 jer padne li pravednik i sedam puta, on ustaje, a opaki propadaju u nesreći.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Ne veseli se kad padne neprijatelj tvoj i ne kliči srcem kada on posrće,
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 da ne bi vidio Jahve i za zlo uzeo i obratio srdžbu svoju od njega.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Nemoj se srditi zbog zločinaca, nemoj zavidjeti opakima,
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 jer zao čovjek nema budućnosti, svjetiljka opakih gasi se.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Boj se Jahve, sine moj, i kralja: i ne buni se ni protiv jednoga ni protiv drugoga.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 Jer iznenada provaljuje nesreća njihova i tko zna kad će doći propast njihova.
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 I ovo je od mudraca: Ne valja biti pristran na sudu.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Tko opakomu veli: “Pravedan si”, proklinju ga narodi i kunu puci;
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 a oni koji ga ukore nalaze zadovoljstvo, i na njih dolazi blagoslov sreće.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 U usta ljubi tko odgovara pošteno.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Svrši svoj posao vani i uredi svoje polje, potom i kuću svoju zidaj.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Ne svjedoči lažno na bližnjega svoga: zar ćeš varati usnama svojim?
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Ne reci: “Kako je on meni učinio, tako ću i ja njemu; platit ću tom čovjeku po djelu njegovu!”
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Prolazio sam mimo polje nekog lijenčine i mimo vinograd nekog luđaka,
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 i gle, sve bijaše zaraslo u koprive, i sve pokrio čkalj, i kamena ograda porušena.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Vidjeh to i pohranih u srcu, promotrih i uzeh pouku:
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 “Još malo odspavaj, još malo odrijemaj, još malo podvij ruke za počinak,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 i doći će tvoje siromaštvo kao skitač i oskudica kao oružanik!”
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
