< Mudre Izreke 10 >

1 Mudar sin veseli oca, a lud je sin žalost majci svojoj.
Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
2 Ne koristi krivo stečeno blago, dok pravednost izbavlja od smrti.
Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
3 Ne dopušta Jahve da gladuje duša pravednika, ali odbija pohlepu opakih.
Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
4 Lijena ruka osiromašuje čovjeka, a marljiva ga obogaćuje.
Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
5 Tko sabira ljeti, razuman je sin, a tko hrče o žetvi, navlači sramotu.
Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
6 Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta opakih kriju nasilje.
Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
7 Pravednikov je spomen blagoslovljen, a opakom se ime proklinje.
Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
8 Tko je mudra srca, prima zapovijedi, dok brbljava luda propada.
Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
9 Tko nedužno živi, hodi bez straha, a tko ide krivim putovima, poznat će se.
Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
10 Tko žmirka okom, zadaje tugu, a tko ludo zbori, propada.
Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
11 Pravednikova su usta izvor života, a opakomu usta kriju nasilje.
Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
12 Mržnja izaziva svađu, a ljubav pokriva sve pogreške.
Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
13 Na usnama razumnoga nalazi se mudrost, a batina je za leđa nerazumna čovjeka.
На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
14 Mudri kriju znanje, a luđakova su usta blizu propasti.
Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
15 Blago je bogatomu tvrdi grad, a ubogima je propast njihovo siromaštvo.
Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
16 Pravednik prirađuje za život, a opaki prirađuje za grijeh.
Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
17 Tko se naputka drži, na putu je života, a zabluđuje tko se na ukor ne osvrće.
Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
18 Lažljive usne kriju mržnju, a tko klevetu širi, bezuman je!
Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
19 Obilje riječi ne biva bez grijeha, a tko zauzdava svoj jezik, razuman je.
У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
20 Pravednikov je jezik odabrano srebro, a razum opakoga malo vrijedi.
Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
21 Pravednikove su usne hrana mnogima, a luđaci umiru s ludosti svoje.
Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
22 Gospodnji blagoslov obogaćuje i ne prati ga nikakva muka.
Благослов Господњи обогаћава а без муке.
23 Bezumniku je radost učiniti sramotno djelo, a razumnu čovjeku biti mudar.
Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
24 Čega se opaki boji, ono će ga stići, a pravednička se želja ispunjava.
Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25 Kad oluja prohuja, opakoga nestane, a pravednik ima temelj vječni.
Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
26 Kakav je ocat zubima i dim očima, takav je ljenivac onima koji ga šalju.
Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
27 Strah Gospodnji umnaža dane, a opakima se prekraćuju godine.
Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
28 Pravedničko je ufanje puno radosti, a opakima je nada uprazno.
Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
29 Gospodnji je put okrilje bezazlenu, a propast onima koji čine zlo.
Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
30 Pravednik se neće nikad pokolebati, a opakih će nestati s lica zemlje.
Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
31 Pravednikova usta rađaju mudrošću, a opak jezik čupa se s korijenom.
Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
32 Pravednikove usne znaju što je milo, dok usta opakih poznaju zloću.
Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.

< Mudre Izreke 10 >