Matej 19
1 Kad Isus završi ove besjede, ode iz Galileje i dođe u judejski kraj s onu stranu Jordana.
Are xtoꞌtaj ri Jesús chubꞌixik ronojel we jastaq riꞌ, xel bꞌik pa ri Galilea, xeꞌ pa jun tinimit rech Judea, chꞌaqaꞌp che ri Jordán.
2 Za njim je išao silan svijet. Ondje ih izliječi.
Sibꞌalaj e kꞌi winaq xeteriꞌ chirij, xuꞌkunaj konojel ri e yawabꞌibꞌ ri e kꞌo chilaꞌ.
3 Pristupe mu tada farizeji pa, da ga iskušaju, kažu: “Je li dopušteno otpustiti ženu s kojega god razloga?”
E jujun fariseos xeqet rukꞌ ri Jesús are kakaj kakikoj jun kꞌaꞌmabꞌal che, xkita che: ¿La yaꞌtal che jun achi kujach ri rixoqil rumal xapakux jastaq ri xkꞌulmatajik?
4 On odgovori: “Zar niste čitali: Stvoritelj od početka muško i žensko stvori ih
Ri Jesús xubꞌij: ¿La man isikꞌim ri tzꞌibꞌatalik, pa ri majibꞌal re ronojel, ri Tikol kaj xuqujeꞌ ulew, xutik ri achi xuqujeꞌ ri ixoq?
5 i reče: Stoga će čovjek ostaviti oca i majku da prione uza svoju ženu; i dvoje njih bit će jedno tijelo?
Xuqujeꞌ xubꞌij: Rumal waꞌ ri achi kuꞌtzaq kan ri utat unan, keꞌ rukꞌ ri rixoqil rech kuꞌx xa jun winaq.
6 Tako više nisu dvoje, nego jedno tijelo. Što, dakle, Bog združi, čovjek neka ne rastavlja.”
Xaq jeriꞌ man e kebꞌ ta chik, xane xa e jun chik. Rumal cher ri xunukꞌ ri Dios, man kakwin ta ri achi kuꞌjacho.
7 Kažu mu: “Zašto onda Mojsije zapovjedi dati otpusno pismo i - otpustiti?”
Ri fariseos xkibꞌij che: ¿Jas kꞌu che ri Moisés pa ri taqanik ri xuya kanoq kubꞌij chi ri achi kakwinik kujach ribꞌ che ri rixoqil we kuya ri wuj che jawjeꞌ kubꞌij wi chi kakijach kibꞌ?
8 Odgovori im: “Zbog tvrdoće srca vašega dopusti vam Mojsije otpustiti žene, ali od početka ne bijaše tako.
Ri Jesús xubꞌij: Ri Moisés xuya bꞌe chiꞌwe kiꞌjach ri iwixoqilal rumal cher sibꞌalaj abꞌaj ri iwanimaꞌ, man je ta kꞌu riꞌ ubꞌanik pa ri majibꞌal loq rech ronojel.
9 A ja vam kažem: Tko otpusti svoju ženu - osim zbog bludništva - pa se oženi drugom, čini preljub.”
Kinbꞌij chiꞌwe, we kꞌo jun kujach ri rixoqil, man xa ta rumal xmakun chik rukꞌ jun achi, kꞌa te riꞌ kakꞌuliꞌ rukꞌ jun ixoq chik, kamakunik, rumal e kebꞌ chi riꞌ ri rixoqil.
10 Kažu mu učenici: “Ako je tako između muža i žene, bolje je ne ženiti se.”
Ri tijoxelabꞌ xkibꞌij: We jeriꞌ kakꞌulmataj chikixoꞌl ri achi rachiꞌl ri rixoqil, are katan riꞌ man kakꞌuliꞌ ta jun.
11 A on im reče: “Ne shvaćaju toga svi, nego samo oni kojima je dano.
Ri Jesús xubꞌij: Man konojel taj kakikꞌamawaꞌj we jastaq riꞌ xane xwi ri winaq ri yaꞌtal chike kakikꞌamawaꞌj.
12 Doista, ima za ženidbu nesposobnih koji se takvi iz utrobe materine rodiše. Ima nesposobnih koje ljudi onesposobiše. A ima nesposobnih koji sami sebe onesposobiše poradi kraljevstva nebeskoga. Tko može shvatiti, neka shvati.”
Jeriꞌ rumal cher e kꞌo winaq eunuco, kech wi pa ri kikꞌojiꞌkal, e kꞌo chi nikꞌaj xa xbꞌan eunuco chike kumal ri achyabꞌ, e kꞌo chi nikꞌaj eunuco rumal cher aꞌreꞌ xkichaꞌ ri ajawarem rech chilaꞌ chikaj. Ri karaj kukꞌamawaꞌj we riꞌ chukꞌamawaꞌj.
13 Tada mu doniješe dječicu da na njih stavi ruke i pomoli se. A učenici im branili.
Ri winaq xeꞌkikꞌam bꞌik akꞌalabꞌ rukꞌ ri Jesús rech kuya ri uqꞌabꞌ xuqujeꞌ kubꞌan chꞌawem pa kiwiꞌ. Ri tijoxelabꞌ kꞌut xkichapleꞌj kiyajik ri e kꞌamowinaq bꞌik ri akꞌalabꞌ.
14 Nato će im Isus: “Pustite dječicu i ne priječite im k meni jer takvih je kraljevstvo nebesko!”
Ri Jesús xubꞌij chike: Chiya bꞌe chike ri akꞌalabꞌ kepe wukꞌ, man kiꞌqꞌatej taj, rumal cher ri winaq ri je kenoꞌjin akꞌalabꞌ are ri ajawarem rech ri kaj.
15 I položi ruke na njih pa krene odande.
Are xtoꞌtaj chuyaꞌik ri uqꞌabꞌ pa kiwiꞌ ri akꞌalabꞌ xel bꞌik chilaꞌ.
16 I gle, pristupi mu netko i reče: “Učitelju, koje mi je dobro činiti da imam život vječni?” (aiōnios g166)
Kꞌa te riꞌ jun achi xqebꞌ rukꞌ ri Jesús xubꞌij che: Ajtij, ¿jas ri utzilal ri rajawaxik kinbꞌano rech kinok pa ri jun alik kꞌaslemal? (aiōnios g166)
17 A on mu reče: “Što me pitaš o dobrome? Jedan je samo dobar! Ali ako hoćeš u život ući, čuvaj zapovijedi.”
Ri Jesús xubꞌij che: ¿Jas che kata chwe jas riꞌ ri utzilal? Xa jun riꞌ ri utz. Chanimaj ri taqanik, we kawaj katok pa ri jun alik kꞌaslemal.
18 Upita ga: “Koje?” A Isus reče: Ne ubij! Ne čini preljuba! Ne ukradi! Ne svjedoči lažno!
Ri achi xuta che ri Jesús: ¿Jachin chike taq riꞌ ri taqanik ri kabꞌij la? Ri Jesús xubꞌij che: Man katkamisan taj, man kekꞌojiꞌ ta kebꞌ awixoqil, man katelaqꞌ taj, man kabꞌan ta bꞌanoj tzij chirij jun winaq chik.
19 Poštuj oca i majku! I ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga!”
Nim chaꞌwila ri atat anan, xuqujeꞌ chaloqꞌaj ri ajil tzꞌaqat jacha ri kabꞌan chuloqꞌaxik awibꞌ at.
20 Kaže mu mladić: “Sve sam to čuvao. Što mi još nedostaje?”
Ri ala xubꞌij: Ronojel waꞌ we riꞌ nubꞌanom. ¿Jas chi jun kajawataj na?
21 Reče mu Isus: “Hoćeš li biti savršen, idi, prodaj što imaš i podaj siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i idi za mnom.”
Ri Jesús xubꞌij che: We kawaj qas at tzꞌaqat, jat jaꞌkꞌayij kanoq ronojel ri kꞌo awukꞌ, kꞌa te riꞌ chaya ri pwaq chike ri e mebꞌaibꞌ, kayaꞌtaj kꞌu na aqꞌinomal pa ri kaj. Kꞌa te riꞌ chatan loq, chinatereneꞌj.
22 Na tu riječ ode mladić žalostan jer imaše velik imetak.
Are xuta ri ala ri xbꞌix che, kabꞌisonik xeꞌek, rumal sibꞌalaj nim uqꞌinomal ri kꞌolik.
23 A Isus reče svojim učenicima: “Zaista, kažem vas, teško će bogataš u kraljevstvo nebesko.
Ri Jesús xubꞌij chike ri utijoxelabꞌ, qas tzij kinbꞌij chiꞌwe sibꞌalaj kꞌax rokem jun qꞌinom pa ri ajawarem rech ri kaj.
24 Ponovno vam velim: Lakše je devi kroz uši iglene nego bogatašu u kraljevstvo Božje.”
Are man kꞌax taj rokem jun kameypa ri ujolom ri bꞌaq cho ri rokik ri qꞌinom pa ri ajawarem rech ri Dios.
25 Čuvši to, učenici se silno snebivahu govoreći: “Tko se onda može spasiti?”
Ri tijoxelabꞌ xemayijanik are xkita ri xbꞌix chike, xkibꞌij: We jeriꞌ ¿jachin kꞌu riꞌ ri kakwinik kukol ribꞌ?
26 A Isus upre u njih pogled pa im reče: “Ljudima je to nemoguće, ali Bogu je sve moguće.”
Ri Jesús ko xuꞌkaꞌyej kꞌa te riꞌ xubꞌij chike: Ri Dios kakwinik kubꞌano ri man kakwin ta ri achi chubꞌanik.
27 Tada Petar prihvati pa upita: “Evo, mi sve ostavismo i pođosmo za tobom. Što ćemo za to dobiti?”
Ri Pedro xubꞌij che ri Jesús: Chilampe la, uj qatzaqom kanoq ronojel rumal tereneꞌxik la. ¿Jas kꞌu kaqachꞌek uj rukꞌ we riꞌ?
28 Reče im Isus: “Zaista, kažem vam, vi koji pođoste za mnom, o preporodu, kad Sin Čovječji sjedne na prijestolje svoje slave, i vi ćete sjediti na dvanaest prijestolja i suditi dvanaest plemena Izraelovih.
Ri Jesús xubꞌij: Qas tzij kinbꞌij chiꞌwech are kabꞌan kꞌakꞌ che ri jastaq, are kintꞌuyiꞌ na In ri in uKꞌojol ri Achi pa ri tꞌuyulibꞌal ri kajuluwik, kixtꞌuyiꞌ xuqujeꞌ na ix pa ri kabꞌlajuj tꞌuyulibꞌal, rech kiqꞌat tzij pa kiwiꞌ ri e kabꞌlajuj wok winaq aꞌj Israel.
29 I tko god ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili djecu, ili polja poradi imena mojega, stostruko će primiti i život vječni baštiniti.” (aiōnios g166)
Ri winaq ri xa rumal we, xutzaq kan rachoch, e rachalal, e ranabꞌ, utat unan, e ralkꞌwaꞌl xuqujeꞌ rulew, kukꞌamawaꞌj na ciento mul ukꞌaxelal xuqujeꞌ ri jun alik kꞌaslemal. (aiōnios g166)
30 “A mnogi prvi bit će posljednji, i posljednji prvi.”
E kꞌi chike ri e nabꞌe, kuꞌx na e kꞌisbꞌal, xuqujeꞌ e kꞌi chike ri e kꞌisbꞌal kuꞌx na e nabꞌe.
