Luka 20
1 Jednog dana dok je naučavao narod u Hramu i naviještao evanđelje, ispriječe se glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama
Jekh đive kana o Isus ano Hram sikada e manušen thaj propovedisada o Lačho Lafi, avile e šorutne sveštenikura, e učitelja tare Mojsijaso zakon thaj e starešine,
2 pa mu dobace: “Reci nam kojom vlašću to činiš ili tko ti dade tu vlast?”
pa pučlje le: “Vaćar amenđe kotar tuće pravo kava te ćere? Ko dija tut kava pravo?”
3 On odgovori: “Upitat ću i ja vas. Recite mi:
O Isus phenda lenđe: “I me tumen ka pučav khanči. Vaćaren manđe:
4 krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?”
O Dol li vaćarda e Jovanese te krstil e manušen, il e manuša vaćarde lese gova te ćerol?”
5 A oni smišljahu među sobom: “Reknemo li 'od Neba', odvratit će 'Zašto mu ne povjerovaste?'
Von lije te raspravin pe maškar peste: “Te vaćardam: ‘O Dol vaćarda lese,’ ka pučol amen: ‘Sose tegani ni pačajen e Jovane?’
6 A reknemo li 'od ljudi', sav će nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok.”
Al te vaćardam: ‘E manuša vaćarde lese gova te ćerol’, savore ka čhuden bara pe amende, golese kaj savore pačaje kaj o Jovane o Krstitelj sasa proroko.”
7 I odgovore da ne znaju odakle.
Golese phende kaj ni džanen ko dija pravo e Jovane te krstil.
8 I Isus reče njima: “Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.”
Tegani lenđe o Isus vaćarda: “Ni me ni ka vaćarav tumenđe kotar manđe kava pravo.”
9 Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: “Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme.”
Tegani o Isus lija te vaćarol kaja paramič: “Jekh manuš sadisada drakha ano vinograd thaj iznajmisada e manušenđe i phuv te ćeren bući gothe. Pale gova đelo te bešol averthe ke po but berša.
10 “Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku.
Kana avilo o vreme te ćidol pe i drakh, bičhalda pe sluga ke gola manuša te ćidol o kotor taro bijandipe e drakhako so lese preperol. Al e vinogradara marde le thaj bičhalde le čuče vastencar.
11 Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku.
Golese o gospodari taro vinograd bičhalda avere sluga. Al i gole marde, ladžarde thaj bičhalde le čuče vastencar.
12 Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše.”
Palem bičhalda ke lende avere sluga. Al von ratvarde le thaj tradije le taro vinograd.
13 “Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.'
Tegani o gospodari taro vinograd vaćarda: ‘So te ćerav? Ka bičhalav mingre mangle čhave. Šaj le ka poštujin.’
14 Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.'
Al kana e vinogradara dikhlje lese čhave, vaćarde jekh averese: ‘Kava si leso nasledniko. Aven te mudara le te ačhol gova amenđe so si leso!’
15 Izbaciše ga iz vinograda i ubiše.” “Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda?
Gija ikalde le avral taro vinograd thaj mudarde le. So den gođi so ka ćerol o gospodari taro vinograd kale manušenđe kana ka šunol so ćerde?
16 Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima.” Koji ga slušahu rekoše: “Bože sačuvaj!”
Ka avol thaj ka mudarol sa e vinogradaren thaj o vinograd ka iznajmil averenđe.” Kana kava šunde e manuša, vaćarde e Isuse: “Ma te dol o Dol gova te avol!”
17 A on ih ošinu pogledom i reče: “A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni?
O Isus dikhlja ane lende thaj vaćarda: “So značil kava so si pisimo ano Sveto lil: ‘O bar savo čhudije e manuša save vazden e duvara ćerdilo emglavno bar taro čher’?
18 Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.”
Dži jekh savo perol pe gova bar, ka phađol pe ke kotora; a pe kaste gova bar perol, ka zgnječil le.”
19 Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.
E učitelja tare Mojsijaso zakon thaj e šorutne sveštenikura dikhlje ane gova sato te vazden pe vasta pe leste, al darajle tare but manuša, golese kaj haljarde kaj o Isus kaja paramič vaćarol lendar.
20 Vrebajući na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u riječi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj.
E učitelja tare Mojsijaso zakon thaj e šorutne sveštenikura dikhlje po Isus thaj bičhalde ke leste špijunuren, save ćerde pe čačutne, te bi dolena e Isuse kaj vaćarol khanči bilačhe i te bi dena le ko rimsko upravitelji.
21 Upitaše ga dakle: “Učitelju, znamo da pravo zboriš i naučavaš te nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjem.
Golese kola špijunura pučlje e Isuse: “Učitelju! Amen džana kaj šukar vaćare thaj sikave. Ni dičhe ko si ko, nego čače sikave o drom e Devleso.
22 Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?”
Vaćar amenđe, trubul li te da o porezi e carose il na?”
23 Proničući njihovu lukavost, reče im:
Al o Isus dikhlja lengo lukavstvo thaj vaćarda lenđe:
24 “Pokažite mi denar.” “Čiju ima sliku i natpis?”
“Sikaven manđe jekh srebrno parava savasa poćinen o porezi. Kaso muj si kate ke pare thaj kaso alav?” Von phende: “E caroso.”
25 A oni će: “Carevu.” On im reče: “Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje.”
Pe gova o Isus vaćarda lenđe: “So si e caroso den e carose, a so si e Devleso den e Devlese.”
26 I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom.
Thaj naštine te aračhen khanči bilačhe ane lese lafura angle manuša. Divisajle bašo leso vaćaripe thaj khanči ni vaćarde.
27 Pristupe mu neki od saduceja, koji niječu uskrsnuće. Upitaše ga:
Gija avile ko Isus nesave sadukejura save vaćarena kaj naj uštipe tare mule thaj pučlje e Isuse:
28 “Učitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece čiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.
“Učitelju! O Mojsije pisisada amenđe kaj kana ka merol nekaso phral thaj ačhavol romnja bize čhave. Gova manuš trubul te lol pe phralese romnja te šaj bijanol čhave savese ka preperol sa o barvalipe e muleso thaj te phiravol leso alav.
29 Bijaše tako sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez djece.
Sesa efta phrala. O angluno lija romnja thaj mulo bize čhave.
30 Drugi uze njegovu ženu,
O dujto lija pe phralese romnja thaj i vov mulo,
31 onda treći; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece.
thaj i o trito lija la thaj mulo, thaj gija i sa efta phrala. Nijekh ni ačhada čhaven pale peste.
32 Naposljetku umrije i žena.
Empalal muli thaj i romni.
33 Kojemu će dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuću? Jer sedmorica su je imala za ženu.”
Kana ka ušten e mule, kasi romni ka avol? Golese kaj sasa romni so eftane phralenđi.”
O Isus vaćarda lenđe: “Manuša kale svetose len pe thaj den pe. (aiōn g165)
35 No oni koji se nađoše dostojni onog svijeta i uskrsnuća od mrtvih niti se žene niti udaju. (aiōn g165)
Al kola saven o Dol dičhol sar dostojna te ušten tare mule thaj ka aven džuvde ane kova sveto savo avol, ni ka len pe thaj ni ka den pe. (aiōn g165)
36 Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anđelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća.”
Golese kaj ni ka meren, ka aven sar anđelura. Von si e Devlese čhave, golese so o Dol ka vazdol len tare mule.
37 “A da mrtvi ustaju, naznači i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim.
A kaj ka ušten e mule, golestar thaj o Mojsije sikada ando Sveto lil, odori kaj pisil taro grmo savo phabol. Gothe vov e Gospode dol vika sar Devle e Avraameso thaj Devle e Isaakoso thaj Devle e Jakoveso.
38 A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!”
A o Dol naj Dol e mulengo nego e džuvdengo, golese so si lese savore džuvde.”
39 Neki pismoznanci primijete: “Učitelju! Dobro si rekao!”
A nesave učitelja tare Mojsijaso zakon vaćarde e Isusese: “Učitelju! Šukar vaćardan.”
40 I nisu se više usuđivali upitati ga bilo što.
Darajle thaj khoni ni tromaja te pučol le khanči.
41 A on im reče: “Kako kažu da je Krist sin Davidov?
Thaj o Isus pučlja len: “Sar gova šaj vaćaren kaj si o Hrist čhavo e caroso e Davideso?
42 Ta sam David veli u Knjizi psalama: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna
Kana korkoro o David vaćarol ane po lil tare Psalmura: ‘Vaćarda o Gospod e Gospodese mingrese: Beš ko počasno than paše mande
43 dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'
dži kaj ni pašljarav e dušmanen tale pingre ćire.’
44 David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?”
O David akharda e Hriste Gospode, pa sar šajine te avol leso čhavo?”
45 I pred svim narodom reče svojim učenicima:
Dži kaj sa e manuša šunena e Isuse, vov phenda pe sikadenđe:
46 “Čuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama,
“Aračhen tumen tare učitelja tare Mojsijaso zakon! Von manđen te džan ane bare fostanura thaj roden e manuša te pozdravin len ke trgura thaj te ačhaven lenđe anglune thana te bešen ke sinagoge thaj ke abava.
47 proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda.”
Ko xoxaipe len o imanje e udovicengo, thaj molin dugačka molitve te sikaven pe sar devlikane. Gasave ka aven embut kaznime.”
