Luka 2
1 U one dane izađe naredba cara Augusta da se provede popis svega svijeta.
Pa taq ri qꞌij riꞌ, xya jun taqanik rumal ri César Augusto rech konojel ri winaq kakitzꞌibꞌaj kibꞌ.
2 Bijaše to prvi popis izvršen za Kvirinijeva upravljanja Sirijom.
(Are waꞌ ri nabꞌe ajilanik ri xbꞌanik che riꞌ are qꞌatal tzij ri Cirenio pa ri tinimit Siria.)
3 Svi su išli na popis, svaki u svoj grad.
Konojel xetzalij pa taq ri kitinimit, rech kakitzꞌibꞌaj kibꞌ pa ri ajilanik.
4 Tako i Josip, budući da je bio iz doma i loze Davidove, uziđe iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju - u grad Davidov, koji se zove Betlehem -
Ri José xel bꞌik pa ri leꞌaj Nazaret, xeꞌ pa Galilea pa ri tinimit Belén ri kꞌo pa ri tinimit Judea, najtir ukꞌolibꞌal ri David.
5 da se podvrgne popisu zajedno sa svojom zaručnicom Marijom koja bijaše trudna.
Xukꞌam bꞌik ri rixoqil María rech kuꞌtzꞌibꞌaj ribꞌ, yawabꞌ ixoq chik.
6 I dok se bili ondje, navršilo joj se vrijeme da rodi.
Are kꞌo pa ri tinimit Belén, xopan ri qꞌij kalax ri neꞌ.
7 I porodi sina svoga, prvorođenca, povi ga i položi u jasle jer za njih nije bilo mjesta u svratištu.
Xkꞌojiꞌ kꞌu ri nabꞌe ral ala ri María, xubꞌalqꞌotij kꞌut pa atzꞌyaq, xuqꞌoyobꞌa pa jun rechabꞌal awaj rumal cher man xkiriq ta chi jun kꞌolibꞌal jawjeꞌ kekanaj wi kanoq.
8 A u tom kraju bijahu pastiri: pod vedrim su nebom čuvali noćnu stražu kod svojih stada.
E kꞌo kꞌu aꞌjyuqꞌabꞌ cho taq ri saq che ri chaqꞌabꞌil riꞌ tajin keꞌkichajij ri kichij.
9 Anđeo im Gospodnji pristupi i slava ih Gospodnja obasja! Silno se prestrašiše.
Xaq kꞌa teꞌ xukꞌut ribꞌ chikiwach jun ángel taqom loq rumal ri Ajawxel Dios. Ri ujuluwem ri Dios xsutin chikij. Ri aꞌjyuqꞌabꞌ xkixiꞌj kibꞌ.
10 No anđeo im reče: “Ne bojte se! Evo javljam vam blagovijest, veliku radost za sav narod!
Ri ángel xubꞌij chike: Man kixiꞌj ta iwibꞌ, nukꞌamom loq utz laj tzij chiꞌwe, ri kuya na kiꞌkotemal chike konojel ri winaq.
11 Danas vam se u gradu Davidovu rodio Spasitelj - Krist, Gospodin.
Kamik xalax pa ri utinimit ri David jun Kolonel, are ri Mesías ri Ajawxel.
12 I evo vam znaka: naći ćete novorođenče povijeno gdje leži u jaslama.”
Ri retal chiꞌwe are chi: Kiriq na jun laj akꞌal, bꞌalqꞌotital pa atzꞌyaq, qꞌoyobꞌatal pa jun rechabꞌal awaj.
13 I odjednom se anđelu pridruži silna nebeska vojska hvaleći Boga i govoreći:
Xaq kꞌa te xepe sibꞌalaj e kꞌi angelibꞌ rukꞌ ri nabꞌe ángel, xkiqꞌijilaꞌj ri Dios, xkibꞌij:
14 “Slava na visinama Bogu, a na zemlji mir ljudima, miljenicima njegovim!”
¡Juluwem che ri Dios ri kꞌo pa ri kaj, jaꞌmaril kukꞌ ri winaq ri kuꞌloqꞌaj ri Dios, ri e kꞌo cho ri uwachulew!
15 Čim anđeli otiđoše od njih na nebo, pastiri stanu poticati jedni druge: “Hajdemo dakle do Betlehema. Pogledajmo što se to dogodilo, događaj koji nam obznani Gospodin.”
Are xetzalij ri angelibꞌ pa ri kaj, ri aꞌjyuqꞌabꞌ xkibꞌij chibꞌil taq kibꞌ: Joꞌ pa Belén, jeꞌqila ri xutzijoj ri Ajawxel chaqe.
16 I pohite te pronađu Mariju, Josipa i novorođenče gdje leži u jaslama.
Aninaq xebꞌe pa ri leꞌaj, xeꞌkiriqa ri María, ri José xuqujeꞌ ri kꞌin laj akꞌal qꞌoyol pa ri rechabꞌal awaj.
17 Pošto sve pogledaše, ispripovijediše što im bijaše rečeno o tom djetetu.
Are xiltaj kumal, ri aꞌjyuqꞌabꞌ xkitzijoj chike konojel ri winaq, ri xkilo xuqujeꞌ ri xubꞌij ri ángel chike.
18 A svi koji su to čuli divili se tome što su im pripovijedali pastiri.
Konojel ri winaq ri xetow ronojel ri xkitzijoj ri aꞌjyuqꞌabꞌ xemayijanik.
19 Marija u sebi pohranjivaše sve te događaje i prebiraše ih u svome srcu.
Are kꞌu ri María xuyak pa ranimaꞌ ronojel we jastaq riꞌ, amaqꞌel xuchomaj rij.
20 Pastiri se zatim vratiše slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i vidjeli kako im je bilo rečeno.
Ri aꞌjyuqꞌabꞌ xetzalij chuchajixik ri kichij, xkiqꞌijilaꞌj ri Dios rumal ri xkilo xuqujeꞌ xkito. Je xkꞌulmatajik jetaq ri xutzijoj ri ángel chike.
21 Kad se navršilo osam dana da bude obrezan, nadjenuše mu ime Isus, kako ga je bio prozvao anđeo prije njegova začeća.
Are xikꞌow wajxaqibꞌ qꞌij, xkoj retal ri neꞌ, Jesús xkoj che ubꞌiꞌ. Are waꞌ ri ubꞌiꞌ ri xbꞌix rumal ri ángel are majaꞌ kalaxik.
22 Kad se zatim po Mojsijevu Zakonu navršiše dani njihova čišćenja, poniješe ga u Jeruzalem da ga prikažu Gospodinu -
Xopan ri qꞌij ri katzuj ri sipanik rech chꞌajchꞌojil jetaq ri kutoqꞌij ri utaqanik ri Moisés, are kakꞌojiꞌ jun akꞌal, xaq jeriꞌ ri utat unan xkikꞌam bꞌik pa Jerusalén chutzujik cho ri Ajawxel.
23 kao što piše u Zakonu Gospodnjem: Svako muško prvorođenče neka se posveti Gospodinu! -
Kubꞌij ri taqanik: We ala ri nabꞌyal ral ri ixoq, rajawaxik katzuj cho ri Dios e kebꞌ tukmux o jukꞌulaj palomax.
24 i da prinesu žrtvu kako je rečeno u Zakonu Gospodnjem: dvije grlice ili dva golubića.
Xaq jeriꞌ xkitzuj ri sipanik jetaq ri kubꞌij ri utaqanik ri Ajawxel, kebꞌ tukmux o jukꞌulaj palomax.
25 Živio tada u Jeruzalemu čovjek po imenu Šimun. Taj čovjek, pravedan i bogobojazan, iščekivaše Utjehu Izraelovu i Duh Sveti bijaše na njemu.
Pa taq ri qꞌij riꞌ, kꞌo jun achi ubꞌiꞌ Simeón pa ri tinimit Jerusalén, we achi riꞌ sukꞌ xuqujeꞌ utz ranimaꞌ rayeꞌm chi kulkubꞌisax ukꞌuꞌx ri tinimit Israel.
26 Objavio mu Duh Sveti da neće vidjeti smrti dok ne vidi Pomazanika Gospodnjega.
Kꞌuttal kꞌu choch chi man kakam taj we man nabꞌe karil kan uwach ri Mesías rech ri Ajawxel.
27 Ponukan od Duha, dođe u Hram. I kad roditelji uniješe dijete Isusa da obave što o njemu propisuje Zakon,
Che ri qꞌij riꞌ, xkꞌam bꞌik rumal ri Tyoxalaj Uxlabꞌixel, xeꞌ pa ri Templo rech ri Dios. Xaq jeriꞌ are xopan ri María rachiꞌl ri José chutzujik ri neꞌ Jesús, jetaq ri kubꞌij ri utaqanik ri Ajawxel.
28 primi ga on u naručje, blagoslovi Boga i reče:
Ri Simeón kꞌo chilaꞌ, xuqꞌaluj ri akꞌal, xuqujeꞌ xuqꞌijilaꞌj ri Dios, xubꞌij:
29 “Sad otpuštaš slugu svojega, Gospodaru, po riječi svojoj, u miru!
Ajawxel, chanim ya bꞌa la bꞌe kakam we patanil e la pa jaꞌmaril jetaq ri bꞌim la loq.
30 Ta vidješe oči moje spasenje tvoje,
Xinwil rukꞌ ri nubꞌoqꞌoch ri koltajem la.
31 koje si pripravio pred licem svih naroda:
Ri xtaq la loq chike konojel ri winaq.
32 svjetlost na prosvjetljenje naroda, slavu puka svoga izraelskoga.”
Areꞌ ketunan na ri winaq rech kakil ri Dios, areꞌ ujuluwem ri tinimit Israel.
33 Otac njegov i majka divili se što se to o njemu govori.
Ri utat unan ri Jesús sibꞌalaj xemayijanik che ri kabꞌix che ri Jesús.
34 Šimun ih blagoslovi i reče Mariji, majci njegovoj: “Ovaj je evo postavljen na propast i uzdignuće mnogima u Izraelu i za znak osporavan -
Ri Simeón xuꞌtewechiꞌj, xubꞌij che ri María, ri unan: E kꞌi winaq aꞌj Israel ketzaq na rumal re we akꞌal riꞌ, xuqujeꞌ kuya na kiꞌkotem chike nikꞌaj chik. Kux xuqujeꞌ na jun etal rech tijoj chuqꞌabꞌ.
35 a i tebi će samoj mač probosti dušu - da se razotkriju namisli mnogih srdaca!”
Rumal rech, kaqꞌalajin na ri chomabꞌal rech ri kanimaꞌ ri winaq, chawe at ri at unan, ronojel we jastaq riꞌ je ri kok na jun chꞌichꞌ che ri awanimaꞌ.
36 A bijaše neka proročica Ana, kći Penuelova, iz plemena Ašerova, žena veoma odmakla u godinama. Nakon djevojaštva živjela je s mužem sedam godina,
Kꞌo xuqujeꞌ jun qꞌalajisal utzij ri Dios, jun ixoq ubꞌiꞌ Ana ri kꞌo pa ri Templo rech ri Dios, umiꞌal ri Fanuel, rech ri jupuq winaq Aser. Wuqubꞌ junabꞌ e kꞌulanik xkam ri rachajil.
37 a sama kao udovica do osamdeset i četvrte. Nije napuštala Hrama, nego je postovima i molitvama danju i noću služila Bogu.
Junmuchꞌ kajibꞌ ujunabꞌ, man kel ta wi pa ri Templo. Chi paqꞌij chi chaqꞌabꞌ kuqꞌijilaꞌj ri Dios, kubꞌan chꞌawem xuqujeꞌ man kawaꞌtaj.
38 Upravo u taj čas nadođe. Hvalila je Boga i svima koji iščekivahu otkupljenje Jeruzalema pripovijedala o djetetu.
Ri ixoq xopanik are tajin katzijon ri Simeón rukꞌ ri María rachiꞌl ri José, xuchapleꞌj uqꞌijilaꞌxik ri Dios, xutzijoj rij ri akꞌal chike konojel ri kayeꞌm kakolotaj ri tinimit Jerusalén, rumal ri Dios.
39 Kad obaviše sve po Zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju, u svoj grad Nazaret.
Are xtzꞌaqat ubꞌanik ronojel ri kutoqꞌij ri utaqanik ri Ajawxel kumal ri utat unan ri Jesús, xetzalij cho kachoch je laꞌ pa Nazaret pa Galilea.
40 A dijete je raslo, jačalo i napunjalo se mudrosti i milost je Božja bila na njemu.
Chilaꞌ xkꞌiy wi ri akꞌal, utz uwach xuqujeꞌ xkꞌojiꞌ uchuqꞌabꞌ. Sibꞌalaj xkꞌiy retaꞌmabꞌal, ri utoqꞌobꞌ ri Dios kꞌo rukꞌ.
41 Njegovi su roditelji svake godine o blagdanu Pashe išli u Jeruzalem.
Ronojel junabꞌ ri utat unan ri Jesús xebꞌe pa ri tinimit Jerusalén, pa ri nimaqꞌij Pascua.
42 Kad mu bijaše dvanaest godina, uziđoše po običaju blagdanskom.
Are kabꞌlajuj ujunabꞌ ri Jesús, xebꞌe pa Jerusalén jetaq ri naqꞌatal chike.
43 Kad su minuli ti dani, vraćahu se oni, a dječak Isus osta u Jeruzalemu, a da nisu znali njegovi roditelji.
Are xkꞌis ri nimaqꞌij, xkichapleꞌj tzalijem loq pa ri tinimit Nazaret, ri utat unan ri Jesús man xkinabꞌej taj chi xkanaj kan ri Jesús pa Jerusalén.
44 Uvjereni da je među suputnicima, odoše dan hoda, a onda ga stanu tražiti među rodbinom i znancima.
Pa kikꞌuꞌx chi kꞌo chikixoꞌl ri nikꞌaj winaq chik. Are xuriq chaqꞌabꞌ, xkichapleꞌj utzukuxik chikixoꞌl ri e rech chꞌabꞌeꞌn xuqujeꞌ ri rachalal, man xkiriq ta kꞌut.
45 I kad ga ne nađu, vrate se u Jeruzalem tražeći ga.
Are man xkiriq taj, xetzalij pa ri tinimit Jerusalén chutzukuxik.
46 Nakon tri dana nađoše ga u Hramu gdje sjedi posred učitelja, sluša ih i pita.
Oxibꞌ qꞌij chik ikꞌowinaq are xeꞌkiriqa ri Jesús kꞌo pa ri Templo, tꞌuyul chkixoꞌl ri aꞌjtijabꞌ rech ri taqanik, tajin kuꞌtatabꞌej xuqujeꞌ tajin kukꞌot kichiꞌ.
47 Svi koji ga slušahu bijahu zaneseni razumnošću i odgovorima njegovim.
Konojel ri tajin ketatabꞌenik xemayijan che ri retaꞌmabꞌal xuqujeꞌ ri tzalibꞌal wach ri xuya ri Jesús.
48 Kad ga ugledaše, zapanjiše se, a majka mu njegova reče: “Sinko, zašto si nam to učinio? Gle, otac tvoj i ja žalosni smo te tražili.”
Are xkilo, xemayijanik ri unan xubꞌij che: Ala, ¿jas che je xabꞌan we riꞌ chaqe? In rachiꞌl ri atat tajin katqatzukuj pa ronojel kꞌolibꞌal.
49 A on im reče: “Zašto ste me tražili? Niste li znali da mi je biti u onome što je Oca mojega?”
Ri Jesús xubꞌij chike: ¿Jas che kintzukuj alaq? ¿La man etaꞌm alaq chi pa rachoch ri nuTat rajawaxik kinkꞌojiꞌ wi?
50 Oni ne razumješe riječi koju im reče.
Man xkichꞌobꞌ ta kꞌu ri utat unan jas che jewaꞌ xubꞌij.
51 I siđe s njima, dođe u Nazaret i bijaše im poslušan. A majka je njegova brižno čuvala sve ove uspomene u svom srcu.
Xtzalij kꞌu kukꞌ ri utat unan pa ri tinimit Nazaret xuqujeꞌ xniman chike. Ri unan xukꞌol pa ranimaꞌ ronojel ri jastaq ri xkꞌulmatajik.
52 A Isus napredovaše u mudrosti, dobi i milosti kod Boga i ljudi.
Xkꞌiy kꞌu ri Jesús, pa ri utoqꞌobꞌ ri Dios, xkꞌojiꞌ retaꞌmabꞌal, xuqujeꞌ xqaj ri unoꞌjibꞌal chikiwach konojel ri winaq.
