Luka 18
1 Kaza im i prispodobu kako valja svagda moliti i nikada ne sustati:
Pravil jim je pa tudi priliko, kako je treba vsegdar moliti, in ne naveličati se,
2 “U nekom gradu bio sudac. Boga se nije bojao, za ljude nije mario.
Govoreč: Bil je v nekem mestu en sodnik, kteri se ni bal Boga, in se ni sramoval ljudî.
3 U tom gradu bijaše i neka udovica. Dolazila k njemu i molila: 'Obrani me od mog tužitelja!'
Bila je pa v tem mestu neka vdova, in hodila je k njemu, govoreč: Maščuj me nad zopernikom mojim!
4 No on ne htjede zadugo. Napokon reče u sebi: 'Iako se Boga ne bojim nit za ljude marim, ipak,
In dolgo časa ni hotel; po tem pa reče sam s seboj: Če se tudi Boga ne bojim, in se ne sramujem ljudî:
5 jer mi udovica ova dodijava, obranit ću je da vječno ne dolazi mučiti me.'”
Vendar za to, ker mi nadlego dela ta vdova, maščeval jo bom, da naposled ne pride in me ogluší.
6 Nato reče Gospodin: “Čujte što govori nepravedni sudac!
Pa reče Gospod: Slišite, kaj pravi nepravični sodnik!
7 Neće li onda Bog obraniti svoje izabrane koji dan i noć vape k njemu sve ako i odgađa stvar njihovu?
Bog pa, ali ne bo maščeval izvoljencev svojih, kteri vpijejo k njemu dan in noč, ako ravno jim odlaša?
8 Kažem vam, ustat će žurno na njihovu obranu. Ali kad Sin Čovječji dođe, hoće li naći vjere na zemlji?”
Pravim vam, da jih bo kmalu maščeval. Ali sin človečji, kedar pride, našel li bo vero na zemlji?
9 Nekima pak koji se pouzdavahu u sebe da su pravednici, a druge potcjenjivahu, reče zatim ovu prispodobu:
Pové pa tudi nekterim, kteri so va-se zaupali, da so pravični, a druge so zaničevali, to priliko:
10 “Dva čovjeka uziđoše u Hram pomoliti se: jedan farizej, drugi carinik.
Dva človeka sta šla gor v tempelj molit; eden je bil Farizej, a drugi mitar.
11 Farizej se uspravan ovako u sebi molio: 'Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabežljivci, nepravednici, preljubnici ili - kao ovaj carinik.'
Farizej se vstopi, in molil je sam s seboj to: Bog, zahvaljujem ti, da nisem kakor drugi ljudjé: razbojniki, krivičniki, prešestniki, ali kakor ta-le mitar.
12 Postim dvaput u tjednu, dajem desetinu od svega što steknem.'
Postim se dvakrat na teden, desetino dajem od vsega, kar imam.
13 A carinik, stojeći izdaleka, ne usudi se ni očiju podignuti k nebu, nego se udaraše u prsa govoreći: 'Bože milostiv budi meni grešniku!'
A mitar je od daleč stal, in še očî ni hotel povzdigniti na nebo, nego trkal je na prsi svoje, govoreč: Bog, milostljiv mi bodi grešniku!
14 Kažem vam: ovaj siđe opravdan kući svojoj, a ne onaj! Svaki koji se uzvisuje, bit će ponižen; a koji se ponizuje, bit će uzvišen.”
Pravim vam: Ta je sešel opravičen na dom svoj, a ne on. Kajti vsak, kdor se povišuje, ponižal se bo; a kdor se ponižuje, povišal se bo.
15 A donosili mu i dojenčad da ih se dotakne. Vidjevši to, učenici im branili.
Donašali so pa k njemu tudi otročiče, da bi se jih dotikal; videč pa to učenci njegovi, zapreté jim.
16 A Isus ih dozva i reče: “Pustite dječicu neka dolaze k meni i ne priječite im jer takvih je kraljevstvo Božje.”
A Jezus jih pokliče, in reče: Pustite otročiče, naj dohajajo k meni in ne branite jim! kajti teh je kraljestvo Božje.
17 “Zaista, kažem vam, tko ne primi kraljevstva Božjega kao dijete, ne, u nj neće ući.”
Resnično vam pravim: Kdorkoli ne sprejme kraljestva Božjega kakor otrok, ne bo prišel va-nj.
18 I upita ga neki uglednik: “Učitelju dobri, što mi je činiti da baštinim život vječni?” (aiōnios g166)
In vpraša ga en starešina, govoreč: Učenik dobri, kaj naj storim, da zadobóm večno življenje? (aiōnios g166)
19 Reče mu Isus: “Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar, doli Bog jedini.
Jezus mu pa reče: Kaj me imenuješ dobrega? Nikdor ni dober, razen eden, Bog.
20 Zapovijedi znaš: Ne čini preljuba! Ne ubij! Ne ukradi! Ne svjedoči lažno! Poštuj oca svoga i majku!”
Zapovedi znaš: Ne prešestvuj; ne ubijaj; ne kradi; ne pričaj po krivem; spoštúj Očeta svojega in mater svojo.
21 A onaj će: “Sve sam to čuvao od mladosti.”
On pa reče: Vse to sem izpolnil od mladosti svoje.
22 Čuvši to, Isus mu reče: “Još ti jedno preostaje: sve što imaš prodaj i razdaj siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i idi za mnom.”
Slišavši pa to Jezus, reče mu: Enega ti je še treba: prodaj vse, kar imaš, in razdaj ubogim, in imel boš zaklad na nebu; ter pridi, pojdi za menoj.
23 Kad je on to čuo, ražalosti se jer bijaše silno bogat.
On pa, slišavši to, postane zeló žalosten; kajti bil je silno bogat.
24 Vidjevši ga, reče Isus: “Kako li je teško imućnicima u kraljevstvo Božje!
Videvši ga pa Jezus, da je zeló žalosten postal, reče: Kako težko bodo, kteri imajo bogastvo, prišli v kraljestvo Božje!
25 Lakše je devi kroz uši iglene nego bogatašu u kraljevstvo Božje.”
Laže je namreč priti kameli skozi igleno ušesce, nogo bogatemu vniti v kraljestvo Božje.
26 Koji su to čuli, rekoše: “Pa tko se onda može spasiti?”
Pa rekó, kteri so to slišali: In kdo se more zveličati?
27 A on će: “Što je nemoguće ljudima, moguće je Bogu.”
On pa reče: Kar je pri ljudéh nemogoče, mogoče je pri Bogu.
28 Nato reče Petar: “Evo, mi ostavismo svoje i pođosmo za tobom.”
A Peter reče: Glej, mi smo zapustili vse, in šli smo za teboj.
29 Isus će im: “Zaista, kažem vam, nema ga tko bi ostavio kuću, ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili djecu poradi kraljevstva Božjega,
On jim pa reče: Resnično vam pravim, da ni nikogar, kteri je zapustil dom, ali roditelje, ali brata, ali ženo, ali otroke, za voljo kraljestva Božjega:
31 I uzevši sa sobom dvanaestoricu, reče im: “Evo uzlazimo u Jeruzalem i na Sinu Čovječjem ispunit će se sve što su napisali proroci:
Vzemši pa dvanajstere, reče jim: Glej, v Jeruzalem, gremo, in dopolnilo se bo vse kar so preroki napisali za sina človečjega.
32 doista, bit će predan poganima, izrugan, zlostavljan i popljuvan;
Izročili ga bodo namreč poganom, in zasmehovali ga bodo in zasramovali, in pljuvali na-nj;
33 i pošto ga izbičuju, ubit će ga, ali on će treći dan ustati.”
In bičali ga bodo, in po tem umorili; a tretji dan bo vstal.
34 No oni ništa od toga ne razumješe. Te im riječi bijahu skrivene i ne shvaćahu što bijaše rečeno.
In oni niso ničesar od tega umeli, in bila je ta beseda skrita pred njimi, in niso vedeli, kaj jim se je pravilo.
35 A kad se približavao Jerihonu, neki slijepac sjedio kraj puta i prosio.
Zgodí se pa, ko se je bližal Jerihi, sedel je en slepec kraj poti.
36 Čuvši gdje mnoštvo prolazi, raspitivao se što je to.
In slišavši ljudstvo, da gre mimo, vpraševal je, kaj bi to bilo.
37 Rekoše mu: “Isus Nazarećanin prolazi.”
In povedó mu: Jezus Nazarečan gre mimo.
38 Tada povika: “Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!”
Pa zavpije, govoreč: Jezus, sin Davidov, usmili se me?
39 Oni ga sprijeda ušutkivali, ali on je još jače vikao: “Sine Davidov, smiluj mi se!”
In kteri so mimo šli, pretili so mu, naj umolkne; on je pa še bolj kričal: Sin Davidov, usmili se me!
40 Isus se zaustavi i zapovjedi da ga dovedu k njemu. Kad se on približi, upita ga:
Ustavivši se pa Jezus, ukaže, naj ga pripeljejo k njemu; in ko se približa, vpraša ga.
41 “Što hoćeš da ti učinim?” A on će: “Gospodine, da progledam.”
Govoreč: Kaj hočeš, naj ti storím? On pa reče: Gospod, da spregledam.
42 Isus će mu: “Progledaj! Vjera te tvoja spasila.”
In Jezus mu reče: Spreglej! vera tvoja ti je pomogla.
43 I umah progleda i uputi se za njim slaveći Boga. I sav narod koji to vidje dade hvalu Bogu.
In precej je spregledal, in šel je za njim, hvaleč Boga; in vse ljudstvo, ko je to videlo, dalo je Bogu hvalo.
