Luka 16
1 Govoraše i svojim učenicima: “Bijaše neki bogat čovjek koji je imao upravitelja.
Ri Jesús xuqujeꞌ xutzijoj jun kꞌambꞌejabꞌal noꞌj chike ri utijoxelabꞌ: Kꞌo jun qꞌinom achi, ri xkꞌojiꞌk jun rajchak chajil re ri uqꞌinomal. Ri qꞌinom achi xretaꞌmaj chi ri rajchak xaq tajin kusach ri urajil pa taq jastaq ri man kꞌo ta kutayij.
2 Ovaj je bio optužen pred njim kao da mu rasipa imanje. On ga pozva pa mu reče: 'Što to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju jer više ne možeš biti upravitelj!'
Ri qꞌinom achi xusikꞌij ri rajchak, xubꞌij che: “¿Jas riꞌ ri xinto kabꞌix chawe? Man katkwin ta chik katchakun wukꞌ, chajacha kan ronojel ri akwenta.”
3 Nato upravitelj reče u sebi: 'Što da učinim kad mi gospodar moj oduzima upravu? Kopati? Nemam snage. Prositi? Stidim se.
Ri ajchak xuchomaj, xubꞌij: “¿Jas kinbꞌano? Maj nuchuqꞌabꞌ chukꞌotik jul, xuqujeꞌ kꞌixibꞌal riꞌ we kinta nulimoxna.
4 Znam što ću da me prime u svoje kuće kad budem maknut s uprave.'”
Wetaꞌm kꞌut jas ri kinbꞌano, rajawaxik keꞌntzukuj winaq ri kinkikꞌamawaꞌj cho taq ri kachoch are kinesax bꞌik pa ri nuchak.”
5 “I pozva dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Upita prvoga: 'Koliko duguješ gospodaru mojemu?' On reče: 'Sto bata ulja.'
Xuchapleꞌj kꞌu kisikꞌixik pa jujunal konojel ri winaq ri kꞌo kikꞌas. Xuta kꞌu che ri nabꞌe: “¿Janipa akꞌas rukꞌ ri wajaw?”
6 A on će mu: 'Uzmi svoju zadužnicu, sjedni brzo, napiši pedeset.'
Xubꞌij ri ajkꞌas che: “Jun ciento tonel aceite olivo nukꞌas.” Xubꞌij kꞌu ri kabꞌan rech puꞌwiꞌ ronojel ri jastaq che: “Riꞌ le uwujil ri akꞌas. Chattꞌuyuloq, chatzꞌibꞌaj kanoq chi xa nikꞌaj ciento chik akꞌas.”
7 Zatim reče drugomu: 'A ti, koliko ti duguješ?' On odgovori: 'Sto kora pšenice.' Kaže mu: 'Uzmi svoju zadužnicu i napiši osamdeset.'”
Xuta chi kꞌu che ri jun e ri at: “¿Janipa akꞌas rukꞌ ri wajaw?” Ri ajkꞌas xubꞌij che: “Jun ciento koxtar tiriko.” Ri kabꞌan rech puꞌwiꞌ ronojel ri jastaq xubꞌij che: “Riꞌ le awuj, chatzꞌibꞌaj kanoq xa chi wajxaqibꞌ koxtar tiriko akꞌas.”
8 “I pohvali gospodar nepoštenog upravitelja što snalažljivo postupi jer sinovi su ovoga svijeta snalažljiviji prema svojima od sinova svjetlosti.” (aiōn g165)
Xya kꞌu uqꞌij ri ajchak rumal ri rajaw rumal ri xnoꞌjin kukꞌ ri winaq. Ri e winaq ri aꞌjuwachulew are kꞌo na kinoꞌjibꞌal rumal ri kakibꞌan kukꞌ taq ri e kech winaq, kꞌo na ri kechoman chikiwach ri e winaq ri kikꞌamawaꞌm ri tunal. (aiōn g165)
9 “I ja vama kažem: napravite sebi prijatelje od nepoštena bogatstva pa kad ga nestane da vas prime u vječne šatore.” (aiōnios g166)
Rumal laꞌ kinbꞌij in chiꞌwe: Chikojo bꞌa ri iqꞌinomal rech uwachulew chikichꞌekik iwach taq chꞌabꞌeꞌn, rech are kakꞌis waꞌ we qꞌinomal riꞌ, kꞌo kixkꞌamawaꞌn ix pa ri jun alik kꞌaslemal. (aiōnios g166)
10 “Tko je vjeran u najmanjem, i u najvećem je vjeran; a tko je u najmanjem nepošten, i u najvećem je nepošten.
Ri sukꞌ ranimaꞌ rukꞌ ri nitzꞌ jastaq, sukꞌ xuqujeꞌ na riꞌ rukꞌ ri nimaꞌq taj jastaq, xuqujeꞌ ri tzꞌaqat rukꞌ ri nitzꞌ jastaq, tzꞌaqat xuqujeꞌ na riꞌ kanoꞌjin rukꞌ ri nimalaj taq jastaq.
11 Ako dakle ne bijaste vjerni u nepoštenom bogatstvu, tko li će vam istinsko povjeriti?
Rumal laꞌ kinbꞌij chiꞌwe, we man sukꞌ kixnoꞌjin chukojik ri qꞌinomal rech uwachulew, ¿jachin ta kꞌu riꞌ ri kakubꞌiꞌ ukꞌuꞌx chiꞌwe che uchajixik ri qꞌinomal rech chikajil?
12 I ako u tuđem ne bijaste vjerni, tko li će vam vaše dati?”
Xuqujeꞌ we man sukꞌ ix noꞌjininaq rukꞌ ri man iwech taj ¿jachin ta kꞌu riꞌ ri kayoꞌw iwechabꞌal?
13 “Nijedan sluga ne može služiti dvojici gospodara. Ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će uz jednoga prianjati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.”
Man kꞌo ta jun patanijel kakwinik kuꞌpatanij e kebꞌ upatrón. Karetzelaj uwach ri jun, xuqujeꞌ kuloqꞌaj uwach jun chik, o wine kupatanij riꞌ ri jun xa kꞌu karetzelaj uwach ri jun chik. Man yaꞌtal ta kꞌut kapatanix ri qꞌinomal xuqujeꞌ ri Dios.
14 Sve su to slušali farizeji, srebroljupci, i rugali mu se.
Xkichapleꞌj uyoqꞌik ri Jesús ri fariseos, ri bꞌenaq kikꞌuꞌx rukꞌ ri pwaq are xkitatabꞌej ri xubꞌij.
15 On im reče: “Vi se pravite pravedni pred ljudima, ali zna Bog srca vaša. Jer što je ljudima uzvišeno, odvratnost je pred Bogom.”
Xubꞌij kꞌu ri Jesús chike: Kijaluj chi ix utz taq winaq, xa kꞌu retaꞌm ri iwanimaꞌ ri Dios. Naꞌtaj chiꞌwe karetzelaj ri Dios ri jastaq sibꞌalaj kakiya uqꞌij ri winaq.
16 “Zakon i Proroci do Ivana su, a otada se navješćuje kraljevstvo Božje i svatko se u nj silom probija.
Ri taqanik xuqujeꞌ ri kiwuj ri qꞌalajisal taq utzij ri Dios xul utzijoxik kꞌa pa taq ri uqꞌij ri Juan. Che riꞌ xchapleꞌtaj loq utzijoxik ri utz laj taq tzij rech ri ajawarem rech ri Dios xuqujeꞌ che ri qꞌij xkichapleꞌj ri winaq ukojik kichuqꞌabꞌ koꞌk chilaꞌ.
17 Lakše će nebo i zemlja proći, negoli propasti i jedan potezić Zakona.”
Are man kꞌax taj usachik uwach ri kaj xuqujeꞌ ri uwachulew cho ri kasach jun juchꞌ rech ri taqanik.
18 “Tko god otpusti svoju ženu pa se oženi drugom, čini preljub. I tko se god oženi otpuštenom, čini preljub.”
Xapachin ri kujach ri rixoqil, kakꞌuliꞌ chi kꞌu rukꞌ jun ixoq chik, kamakunik rumal kekꞌojiꞌ kebꞌ rixoqil. Xuqujeꞌ ri kakꞌuliꞌ rukꞌ ri ixoq ri jachtal kanoq rumal ri rachajil, kamakun xuqujeꞌ rumal kekꞌojiꞌ e kebꞌ rachajil.
19 “Bijaše neki bogataš. Odijevao se u grimiz i tanani lan i danomice se sjajno gostio.
Kꞌo jun qꞌinomalaj achi, kukoj jeꞌlalaj taq atzꞌyaq xuqujeꞌ ronojel qꞌij kubꞌan nimaqꞌij.
20 A neki siromah, imenom Lazar, ležao je sav u čirevima pred njegovim vratima
Chuchiꞌ kꞌu ri rachoch, katꞌuyiꞌ jun achi ubꞌiꞌ Lázaro, nojinaq ri utyoꞌjal che chꞌaꞌk xuqujeꞌ kuta ulimoxna.
21 i priželjkivao nasititi se onim što je padalo s bogataševa stola. Čak su i psi dolazili i lizali mu čireve.”
Ri mebꞌaꞌ kurayij utijik ri uxeꞌr taq jastaq ri katzaq chuxeꞌ ri umexa ri qꞌinom achi, xuqujeꞌ ri tzꞌiꞌ keqebꞌ churiqꞌik ri chꞌaꞌk ri kꞌo che.
22 “Kad umrije siromah, odnesoše ga anđeli u krilo Abrahamovo. Umrije i bogataš te bude pokopan.
Jas ta waꞌ, xkꞌam bꞌi ri mebꞌaꞌ achi kumal e angelibꞌ rech keꞌkꞌol chuxukut ri Abraham. Ri qꞌinom achi xkam xuqujeꞌ xeꞌmuq kanoq.
23 Tada u teškim mukama u paklu, podiže svoje oči te izdaleka ugleda Abrahama i u krilu mu Lazara (Hadēs g86)
Are kꞌo chi ri qꞌinom achi pa ri kikꞌolibꞌal ri kaminaqibꞌ jawjeꞌ ri kꞌo wi nimalaj kꞌaxkꞌolal, are kꞌo pa ri kꞌaxkꞌolal, xkaꞌy chikaj, xeꞌril apanoq ri Abraham rachiꞌl ri Lázaro naj e kꞌo wi apanoq che. (Hadēs g86)
24 pa zavapi: 'Oče Abrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči vršak svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik jer se strašno mučim u ovom plamenu.'
Xaq jeriꞌ xuchꞌabꞌej apanoq, xuraq uchiꞌ xubꞌij: “Tataxel Abraham, chel kuꞌx la chwe, taqa la loq ri Lázaro chumuꞌloq ri uwiꞌ uqꞌabꞌ pa joron, rech kuluya puꞌwiꞌ ri waqꞌ rumal cher tajin kinriq kꞌax pa we qꞌaqꞌ riꞌ.”
25 Reče nato Abraham: 'Sinko! Sjeti se da si za života primio dobra svoja, a tako i Lazar zla. Sada se on ovdje tješi, a ti se mučiš.
Ri Abraham kꞌut xubꞌij che: “Achi, naꞌtaj chawe chi are at kꞌaslik sibꞌalaj jeꞌl xabꞌan chi rikꞌowisaxik ronojel ri akꞌaslemal, are kꞌu we Lázaro sibꞌalaj kꞌax xuriqo. Chanim kꞌut areꞌ kukꞌamawaꞌj na ri kubꞌsabꞌal ukꞌuꞌx areꞌ, are kꞌu ri at chanaꞌ na ri kꞌaxkꞌolal.
26 K tome između nas i vas zjapi provalija golema te koji bi i htjeli prijeći odavde k vama, ne mogu, a ni odatle k nama prijelaza nema.'”
Xuqujeꞌ jun nimalaj siwan kꞌo chiqaxoꞌl, rumal riꞌ ri kekaj keqꞌax je laꞌ iwukꞌ man kekwin taj, xuqujeꞌ man kekwin taj keqꞌax loq jewaꞌ qukꞌ uj.”
27 “Nato će bogataš: 'Molim te onda, oče, pošalji Lazara u kuću oca moga.
Ri qꞌinom xutzalij uwach ri xbꞌix che, xubꞌij: Tat, kinbꞌochiꞌj kuꞌx la, taqa la bꞌik ri Lázaro cho rachoch ri nutat,
28 Imam petero braće pa neka im posvjedoči da i oni ne dođu u ovo mjesto muka.'
rech kuꞌbꞌij chike ri e jobꞌ wachalal, rech man kepe ta pa we kꞌaxalaj kꞌolibꞌal riꞌ.
29 Kaže Abraham: 'Imaju Mojsija i Proroke! Njih neka poslušaju!'
Xubꞌij kꞌu ri Abraham che: “Kꞌo kukꞌ aꞌreꞌ ri utzꞌibꞌam kan ri Moisés, xuqujeꞌ ri kitzꞌibꞌam kan ri e qꞌalajisal taq rech ri utzij ri Dios, are cheꞌkitatabꞌej ri aꞌreꞌ.”
30 A on će: 'O ne, oče Abrahame! Nego dođe li tko od mrtvih k njima, obratit će se.'
Xubꞌij kꞌu ri qꞌinom: “Tat Abraham, man keꞌkitatabꞌej ta riꞌ, are kakitatabꞌej riꞌ xuqujeꞌ kakikꞌex kanimaꞌ we are kopan jun kaminaq chubꞌixik chike.”
31 Reče mu: 'Ako ne slušaju Mojsija i Proroka, neće povjerovati sve da i od mrtvih tko ustane.'”
Xubꞌij ri Abraham che: “We man kakinimaj ri Moisés, we man keꞌkinimaj ri e qꞌalajisal taq rech ri utzij ri Dios, man kekojon ta wi riꞌ pune jun kaminaq kawaꞌjil bꞌik chubꞌixik chike.”
