Luka 1
1 Kad već mnogi poduzeše sastaviti izvješće o događajima koji se ispuniše među nama -
Cenimeja Teofile, but džene lelje te pisinen oto događaja save ule maškar amende.
2 kako nam to predadoše oni koji od početka bijahu očevici i sluge Riječi -
On pisinde ađahar sar so vaćerde amenđe okola kola taro anglunipe dikhle adala događaja hem kola inele sluge zako e Devlesoro lafi.
3 pošto sam sve, od početka, pomno ispitao, naumih i ja tebi, vrli Teofile, sve po redu napisati
Ađahar hem me, palo adava so taro anglunipe šukar ispitujinđum sa adava, mangljum tuće sa palo redo te pisinav,
4 da se tako osvjedočiš o pouzdanosti svega u čemu si poučen.
te šaj ove uverime dai čače sa adava so injan sikavdo.
5 U dane Heroda, kralja judejskoga, bijaše neki svećenik imenom Zaharija iz razreda Abijina. Žena mu bijaše od kćeri Aronovih, a ime joj Elizabeta.
Kad o Irod inele caro ani Judeja, nesavo manuš palo anav Zaharija inele svešteniko e izraelconengoro, oto redo e Avijasoro. E Zaharijasiri romni da inele oto pleme e Aaronesoro. Lakoro anav inele Jelisaveta.
6 Oboje bijahu pravedni pred Bogom: živjeli su besprijekorno po svim zapovijedima i odredbama Gospodnjim.
O Zaharija hem i Jelisaveta inele pravedna anglo Devel, adalese so živinde palo sa o naredbe hem o zakonja e Gospodesere.
7 No nisu imali djeteta jer Elizabeta bijaše nerotkinja, a oboje već poodmakle dobi.
Olen na ine čhave adalese so i Jelisaveta našti ine te ačhol khamni, a soduj džene već purandile.
8 Dok je Zaharija jednom po redu svoga razreda obavljao svećeničku službu pred Bogom,
Jekh dive kad e Zaharijasiri grupa oto sveštenici kandlja ano Hram, tegani hem o Zaharija ćerela ine pli buti sar svešteniko anglo Devel.
9 ždrijebom ga zapade po bogoslužnom običaju da uđe u Svetište Gospodnje i prinese kad.
Ov, palo adeti e sveštenikonengoro, barbuteja inele izabirime te đerdini ko Hram e Gospodesoro hem te kadini.
10 Za vrijeme kađenice sve je ono mnoštvo naroda vani molilo.
Sar o Zaharija kadini ine ano Hram, sa edobor narodo molini pe ine avri.
11 A njemu se ukaza anđeo Gospodnji. Stajao je s desne strane kadionoga žrtvenika.
A ano Hram e Zaharijase mothovđa pe o anđeo e Gospodesoro, kova terdino ki desno strana oto oltari kotar kadinđa pe.
12 Ugledavši ga, Zaharija se prepade i strah ga spopade.
Kad o Zaharija dikhlja le, uznemirinđa pe hem but darandilo.
13 No anđeo mu reče: “Ne boj se, Zaharija! Uslišana ti je molitva: žena će ti Elizabeta roditi sina. Nadjenut ćeš mu ime Ivan.
A o anđeo phenđa lese: “Ma dara, Zaharija! O Devel šunđa ti molitva. Ti romni i Jelisaveta ka bijani će čhave, i ka de le anav Jovan.
14 Bit će ti radost i veselje i rođenje će njegovo mnoge obradovati.
Ka ove but radosno zbog leste hem but džene ka radujinen pe so ov ka bijanđol,
15 Bit će doista velik pred Gospodinom. Ni vina ni drugoga opojnog pića neće piti. Duha Svetoga bit će pun već od majčine utrobe.
adalese so ka ovel baro manuš anglo Gospod. Nikad naka pijel mol hem ništa sostar šaj te mačol pe. Ka ovel pherdo e Svetone Duhoja pana pe dajaće ano vođi.
16 Mnoge će sinove Izraelove obratiti Gospodinu, Bogu njihovu.
Bute Izraelconen ka irini anglo Gospod, anglo lengoro Devel.
17 Ići će pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srce otaca k sinovima i nepokorne k razumnosti pravednih te spremi Gospodinu narod pripravan.”
Ka džal anglo Gospod sar glasniko ano duho hem ano zoralipe e prorokosoro e Ilijasoro. Ka mirini e daden lengere čhavencar hem okolen so na šunena ka irini nakori mudrost e pravednikonengiri. Ka pripremini e narodo te oven spremna zako e Gospodesoro aviba.”
18 Nato Zaharija reče anđelu: “Po čemu ću ja to razaznati. Ta star sam i žena mi poodmakle dobi.”
I o Zaharija pučlja e anđeo: “Sar me te džanav da čače ka ovel adava so phenđan? Me injum purano hem mli romni da beršali.”
19 Anđeo mu odgovori: “Ja sam Gabriel koji stojim pred Bogom. Poslan sam da govorim s tobom i da ti donesem ovu radosnu poruku.
A o anđeo phenđa lese: “Me injum o Gavrilo, o anđeo kova terđola anglo Devel. Ov bičhalđa man te vaćerav tuja hem te anav će akava šukar lafi.
20 I evo, budući da nisi povjerovao mojim riječima, koje će se ispuniti u svoje vrijeme, zanijemjet ćeš i nećeš moći govoriti do dana dok se to ne zbude.”
I ače, ka ove laloro, naka šaj te vaćere sa đi o dive kad adava ka ovel, adalese so na verujinđan mle lafenđe save ka pherđoven ano pravo vreme.”
21 Narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se toliko zadržao u Svetištu.
Sar o anđeo vaćeri ine e Zaharijaja, o narodo kova adžićerđa avri čudinđa pe so o Zaharija edobor ačhilo ano Hram.
22 Kad je napokon izašao, nije im mogao ništa reći pa zaključiše da je u Svetištu imao viđenje. Nastojao im se doduše izraziti znakovima, ali osta nijem.
A kad o Zaharija iklilo, našti ine te vaćeri olencar. Ćerela ine nesar te mothoj lenđe vastencar, ali ačhilo laloro. O manuša halile da ole ine vizija ano Hram.
23 Kad se navršiše dani njegove službe, otiđe kući.
Kad pherdile o dive oti lesiri služba ano Hram, o Zaharija irinđa pe čhere.
24 Nakon tih dana zatrudnje Elizabeta, njegova žena. Krila se pet mjeseci govoreći:
Na nakhlo but, i lesiri romni i Jelisaveta ačhili khamni hem pandž masek na iklili avri taro čher. Phenđa:
25 “Evo, to mi je učinio Gospodin u dane kad mu se svidje skinuti s mene sramotu među ljudima.”
“O Gospod ćerđa te šaj ačhovav khamni. Akana mothovđa maje pli milost hem cidinđa mli lađ anglo manuša.”
26 U šestome mjesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret
Kad i Jelisaveta inele šofto masek khamni, o Devel bičhalđa ple anđeo e Gavrilo ki diz Nazaret ani regija Galileja.
27 k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a djevica se zvala Marija.
Adari valjanđa te legari o lafi e Marijaće koja pana inele čhaj. Oj inele mangli e muršese palo anav Josif, kova inele oto pleme e carosoro e Davidesoro.
28 Anđeo uđe k njoj i reče: “Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!”
Kad alo o anđeo, phenđa e Marijaće: “Radujin tut! O Gospodi tuja! Ovi but milostivno premala tute!”
29 Na tu se riječ ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav.
A i Marija but uznemirinđa pe zbog e anđeosere lafija, i pučlja pe so šaj te značini adava pozdrav.
30 No anđeo joj reče: “Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga.
A o anđeo phenđa laće: “Ma dara, Marije! O Devel mothovđa će pli milost!
31 Evo, začet ćeš i roditi sina i nadjenut ćeš mu ime Isus.
Ače, ka ačhove khamni hem ka bijane čhave, i ka de le anav Isus.
32 On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Njemu će Gospodin Bog dati prijestolje Davida, oca njegova,
Ov ka ovel baro hem ka vičini pe Čhavo e Najbare Devlesoro. O Devel o Gospod ka del le o presto lesere pradadesoro e Davidesoro.
Ka carujini upro pleme e Jakovesoro zauvek; zako lesoro carstvo naka ovel kraj.” (aiōn g165)
34 Nato će Marija anđelu: “Kako će to biti kad ja muža ne poznajem?”
Tegani i Marija pučlja e anđeo: “Sar šaj te ovel adava kad me pana injum čhaj?”
35 Anđeo joj odgovori: “Duh Sveti sići će na te i sila će te Svevišnjega osjeniti. Zato će to čedo i biti sveto, Sin Božji.
A o anđeo phenđa laće: “O Sveto Duho ka huljel upra tute hem o zoralipe e Najbare Devlesoro ka učhari tut. Adalese adava čhavo, kole ka bijane, ka ovel sveto hem ka vičini pe Čhavo e Devlesoro.
36 A evo tvoje rođakinje Elizabete: i ona u starosti svojoj zače sina. I njoj, nerotkinjom prozvanoj, ovo je već šesti mjesec.
Eče, ti bibi i Jelisaveta da, ko purane berša, ačhili khamni hem ka bijani murše. I oj, kolaće sare džande da našti te ačhol khamni, akanai šov masek khamni.
37 Ta Bogu ništa nije nemoguće!”
Adalese so o Devel sa šaj te ćerel!”
38 Nato Marija reče: “Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj riječi!” I anđeo otiđe od nje.
Tegani i Marija phenđa: “Ače, sluškinja e Gospodesiri injum. Nek ovel maje palo to lafi.” I o anđeo dželo olatar.
39 Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin.
Adala dive i Marija spreminđa pe hem siđarđa ko bregalo krajo, ki jekh diz ani regija Judeja.
40 Uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Elizabetu.
Kad resli adari, đerdinđa ko čher e Zaharijasoro hem pozdravinđa e Jelisaveta.
41 Čim Elizabeta začu Marijin pozdrav, zaigra joj čedo u utrobi. I napuni se Elizabeta Duha Svetoga
I kad i Jelisaveta šunđa e Marijakoro pozdrav, o čhavoro oti radost zorale mrdinđa olaće ano vođi, a oj pherdili e Svetone Duhoja.
42 i povika iz svega glasa: “Blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!
I bare glasoja phenđa e Marijaće: “Najblagoslovime injan maškaro đuvlja hem blagoslovime o čhavoro kole akhareja ano vođi!
43 Ta otkuda meni da mi dođe majka Gospodina mojega?
Akavai bari čast maje so tu, mle Gospodesiri daj, aljan kora mande.
44 Gledaj samo! Tek što mi do ušiju doprije glas pozdrava tvojega, zaigra mi od radosti čedo u utrobi.
Adalese so, kad šunđum to pozdrav, o čhavoro oti radost zorale mrdinđa maje ano vođi.
45 Blažena ti što povjerova da će se ispuniti što ti je rečeno od Gospodina!”
Blago tuće so verujinđan da ka ovel adava so phenđa će o Gospod!”
46 Tada Marija reče: “Veliča duša moja Gospodina,
Tegani i Marija phenđa: “Mli duša barjari e Gospode;
47 klikće duh moj u Bogu, mome Spasitelju,
Mloi duho radosno ano Devel, ano mlo Spasitelj,
48 što pogleda na neznatnost službenice svoje: odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.
so ulo milostivno upri poniznost ple sluškinjakiri. I ače, od akana sa o generacije ka phenen da injum blagoslovime đuvli,
49 Jer velika mi djela učini Svesilni, sveto je ime njegovo!
adalese so bare šukaripa ćerđa maje o Zoralo Devel kasoroi anav sveto!
50 Od koljena do koljena dobrota je njegova nad onima što se njega boje.
Ovi milostivno e manušenđe tari generacija ki generacija kola darana olestar.
51 Iskaza snagu mišice svoje, rasprši oholice umišljene.
Ple zorale vasteja ćerđa bare buća; rasfrdinđa e manušen kolai barikane ano pumare vile.
52 Silne zbaci s prijestolja, a uzvisi neznatne.
Peravđa e vladaren taro lengoro prestolje, a vazdinđa e poniznonen.
53 Gladne napuni dobrima, a bogate otpusti prazne.
Čaljarđa e bokhalen šukaripnaja, a čučen muklja e barvalen.
54 Prihvati Izraela, slugu svoga, kako obeća ocima našim:
Pomožinđa e Izraelconenđe, ple slugenđe. Na bisterđa te ovel milostivno
e Avraamese hem lesere potomkonenđe zauvek, sar so dinđa plo lafi amare pradadenđe.” (aiōn g165)
56 Marija osta s Elizabetom oko tri mjeseca, a onda se vrati kući.
I Marija ačhili e Jelisavetaja đi sar trin masek, i tegani irinđa pe čhere.
57 Elizabeti se međutim navršilo vrijeme da rodi. I porodi sina.
A kad alo o vreme i Jelisaveta te bijani, bijanđa murše.
58 Kad su njezini susjedi i rođaci čuli da joj Gospodin obilno iskaza dobrotu, radovahu se s njome.
Kad lakiri familija hem lakere komšije šunde so o Gospod mothovđa laće bari milost, radujinde pe olaja.
59 Osmoga se dana okupe da obrežu dječaka. Htjedoše ga prozvati imenom njegova oca - Zaharija,
A kad e čhavore inele ofto dive, koro Zaharija čedinde pe o manuša zako obreziba e čhavoresoro. I mangle te den le lesere dadesoro anav – Zaharija,
60 no mati se njegova usprotivi: “Nipošto, nego zvat će se Ivan!”
ali i Jelisaveta phenđa: “Na! Lesoro anav ka ovel Jovan!”
61 Rekoše joj na to: “Ta nikoga nema od tvoje rodbine koji bi se tako zvao.”
A on phende laće: “Niko te familijatar na vičini pe ađahar.”
62 Tada znakovima upitaju oca kojim ga imenom želi prozvati.
I vastencar pučle e Zaharija savo anav mangela te del ple čhavore.
63 On zaiska pločicu i napisa “Ivan mu je ime!” Svi se začude,
Tegani o Zaharija rodinđa te den le jekh tikori phal zako pisiba hem pisinđa: “Lesoro anavi Jovan.” I sare začudinde pe.
64 a njemu se umah otvoriše usta i jezik te progovori blagoslivljajući Boga.
I otojekhvar e Zaharijasoro muj phravdilo hem šaj ine palem te vaćeri, i lelja te slavini e Devle.
65 Strah obuze sve njihove susjede, a po svem su se Gorju judejskom razglašavali svi ti događaji.
I uklinđa i dar sa lengere komšijen. Ko sa o bregalo krajo e Judejakoro vaćerđa pe adalestar so ulo.
66 I koji su god čuli, razmišljahu o tome pitajući se: “Što li će biti od ovoga djeteta?” Uistinu, ruka Gospodnja bijaše s njime.
I sare kola šunde adava, razmislinde adalestar hem phende: “Akava čhavoro isi te ovel baro manuš. Čačei upro leste o vas e Gospodesoro.”
67 A Zaharija, otac njegov, napuni se Duha Svetoga i stade prorokovati:
A o Zaharija, e Jovanesoro dad, pherdilo e Svetone Duhoja hem prorokujinđa:
68 “Blagoslovljen Gospodin Bog Izraelov, što pohodi i otkupi narod svoj!
“Slava e Gospodese e Izraelesere Devlese, adalese so alo hem otkupinđa ple narodo!
69 Podiže nam snagu spasenja u domu Davida, sluge svojega,
Vazdinđa amenđe e zorale Spasitelje oto pleme e carosoro e Davidesoro, ple slugasoro,
sar so vaćerđa pana angleder prekalo muja ple svetone prorokonengere. (aiōn g165)
71 spasiti nas od neprijatelja naših i od ruke sviju koji nas mrze;
Vazdinđa amenđe zorale Spasitelje te spasini amen amare neprijateljendar hem sa e manušengere vastendar kola mrzinena amen.
72 iskazati dobrotu ocima našim i sjetiti se svetog Saveza svojega,
Mothovđa milost amare pradadenđe hem ispuninđa plo sveto savez,
73 zakletve kojom se zakle Abrahamu, ocu našemu: da će nam dati
i sovli savi halja e Avraamese amare pradadese:
74 te mu, izbavljeni iz ruku neprijatelja, služimo bez straha
so ka ikali amen amare neprijateljengere vastendar te šaj služina lese bizi dar
75 u svetosti i pravednosti pred njim u sve dane svoje.
ani svetost hem ani pravednost anglo leste sa đikote injam dživde.
76 A ti, dijete, prorok ćeš se Svevišnjega zvati jer ćeš ići pred Gospodinom da mu pripraviš putove,
A tu Jovane, mlo čhavo, ka ove pendžardo sar proroko e Najbare Devlesoro, adalese so ka dža anglo Gospod te pripremine lese o drom.
77 da pružiš spoznaju spasenja narodu njegovu po otpuštenju grijeha njihovih,
Ka sikave lesere narodo sar te pendžaren o spasenje prekalo oprostiba lengere grehija
78 darom premilosrdnog srca Boga našega po kojem će nas pohoditi Mlado sunce s visine
zbog amare Devlesoro milosrdno vilo palo savo o svetlost odupral ka avel kora amende sar ikljojba e khamesoro,
79 da obasja one što sjede u tmini i sjeni smrtnoj, da upravi noge naše na put mira.”
te svetlini okolenđe so bešena ani tomina hem ani senka e meribnasiri, te legari amen ko drom oto mir.”
80 Dječak je međutim rastao i duhom jačao. Boravio je u pustinji sve do dana svoga javnog nastupa pred Izraelom.
A o čhavoro o Jovan barjola ine hem zoraljola ano duho. Kad barilo, živinđa ani pustinja sa đikote na iklilo anglo Izraelci te propovedini.
