Tužaljke 5
1 Spomeni se, Jahve, što nas je snašlo, pogledaj, vidi sramotu našu!
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Baština naša pade u ruke strancima, domovi naši pripadoše tuđincima.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Siročad smo: oca nemamo, majke su nam kao udovice.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Vodu što pijemo plaćamo novcem, i za drvo valja nam platiti.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Jaram nam je o vratu, gone nas, iscrpljeni smo, ne daju nam predahnuti.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Pružamo ruke k Egiptu i Asiriji da se kruha nasitimo.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Oci naši zgriješiše i više ih nema, a mi nosimo krivice njihove.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Robovi nama zapovijedaju, a nitko da nas izbavi iz ruku njihovih.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Kruh svoj donosimo izlažući život maču u pustinji.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Koža nam gori kao peć užarena, ognjicom od plamena gladi.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 Oskvrnuli su žene na Sionu i djevice u gradovima judejskim.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Svojim su rukama vješali knezove, ni lica staračka nisu poštivali.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Mladići su nosili žrvnjeve, djeca padala pod bremenom drva.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 Starci su ostavili vrata, mladići više ne sviraju na lirama.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Radosti nesta iz naših srdaca, naš ples se pretvori u tugovanje.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Pao je vijenac s naše glave, jao nama što zgriješismo!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Evo zašto nam srce boluje, evo zašto nam oči se zastiru:
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 zato što Gora sionska opustje i po njoj se šuljaju šakali.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Ali ti, Jahve, ostaješ zauvijek, tvoj je prijesto od koljena do koljena.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Zašto da nas zaboraviš zauvijek, da nas ostaviš za mnoge dane?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Vrati nas k sebi, Jahve, obratit ćemo se, obnovi dane naše kao što nekoć bijahu.
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 Il' nas hoćeš sasvim zabaciti i na nas se beskrajno srditi?
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
