Tužaljke 3
1 Ja sam čovjek što upozna bijedu pod šibom gnjeva njegova.
Mene ɔbarima a mahunu amane wɔ nʼabufuo abaa ano.
2 Mene je odveo i natjerao da hodam u tmini i bez svjetlosti.
Wapam me afiri ne ho ama manante sum mu na ɛnyɛ hann mu;
3 I upravo mene bije i udara bez prestanka njegova ruka.
Ampa ara wama nsa so atia me mpɛn bebree, ɛda mu nyinaa.
4 Iscijedio je moje meso, kožu moju, polomio kosti moje.
Wama me wedeɛ ne me nam anyini Na wabubu me nnompe.
5 Načinio mi jaram, glavu obrubio tegobama.
Waka me ahyɛ mu, ɔde nwononwono ne ahokyere atwa me ho ahyia.
6 Pustio me da živim u tminama kao mrtvaci vječiti.
Wama matena esum mu sɛ wɔn a wɔawuwu dada no.
7 Zazidao me, i ja ne mogu izaći, otežao je moje okove.
Wato ɔfasuo atwa me ho ahyia enti mentumi nnwane; wagu me nkɔnsɔnkɔnsɔn ama matɔ baha.
8 Kada sam vikao i zapomagao, molitvu je moju odbijao.
Mpo sɛ mefrɛ anaasɛ mebɔ mpaeɛ srɛ mmoa a ɔsi me mpaeɛbɔ ano.
9 Zazidao mi ceste tesanim kamenom, zakrčio je putove moje.
Ɔde abotan asi me ɛkwan; wama mʼakwan ayɛ kɔntɔnkye.
10 Meni on bijaše medvjed koji vreba, lav u zasjedi.
Te sɛ sisi a ɔda hɔ retwɛn, te sɛ gyata a watɛ,
11 U bespuća me vodio, razdirao, ostavljao me da umirem.
ɔtwee me firi ɛkwan no mu dwerɛɛ me na ɔgyaa me a menni mmoa biara.
12 Napinjao je luk svoj i gađao me kao metu za svoje strelice.
Ɔkuntunuu ne tadua mu na ɔde ne bɛmma kyerɛɛ me so.
13 U slabine mi sasuo strelice, sinove svoga tobolca.
Ɔde bɛmma a ɛfiri ne kotokuo mu hwiree mʼakoma mu.
14 Postao sam smiješan svome narodu, rugalica svakidašnja.
Meyɛɛ asredeɛ maa me nkurɔfoɔ nyinaa; wɔto akutia nnwom de di me ho fɛ ɛda mu nyinaa.
15 Gorčinom me hranio, pelinom me napajao.
Ɔde nhahan nwononwono ahyɛ me ma. Wama me bɔnwoma anom.
16 Puštao me da zube kršim kamen grizući, zakapao me u pepeo.
Ɔde aboseaa abubu me se; na watiatia me so wɔ mfuturo mu.
17 Duši je mojoj oduzet mir i više ne znam što je sreća!
Wɔama asomdwoeɛ abɔ me; na mewerɛ afiri yiedie.
18 Rekoh: Dotrajao je život moj i nada koja mi od Jahve dolazi.
Enti mese, “Mʼanimuonyam asa, deɛ mede mʼani too so Awurade mu no nyinaa.”
19 Spomeni se bijede moje i stradanja, pelina i otrova!
Mekae mʼamanehunu wɔ mʼakyinkyini mu, nwononwono ne bɔnwoma mu.
20 Bez prestanka na to misli i sahne duša u meni.
Mekae yie, na me kra aboto wɔ me mu.
21 To nosim u srcu i gojim nadu u sebi.
Nanso, mekae yei ne saa enti, mewɔ anidasoɔ.
22 Dobrota Jahvina nije nestala, milosrđe njegovo nije presušilo.
Awurade dɔ kɛseɛ enti yɛnnsɛeɛ. Nʼayamhyehyeɛ nni hwammɔ.
23 Oni se obnavljaju svako jutro: tvoja je vjernost velika!
Ɛyɛ foforɔ anɔpa biara; wo nokorɛdie yɛ kɛseɛ.
24 “Jahve je dio moj”, veli mi duša, “i zato se u nj pouzdajem.”
Meka kyerɛ me ho sɛ, “Awurade yɛ me kyɛfa, enti mɛtwɛn no.”
25 Dobar je Jahve onom koji se u nj pouzdaje, duši koja ga traži.
Awurade yɛ ma wɔn a wɔn anidasoɔ wɔ ne mu, onipa a ɔhwehwɛ noɔ no;
26 Dobro je u miru čekati spasenje Jahvino!
Ɛyɛ sɛ wɔyɛ komm de twɛn Awurade nkwagyeɛ.
27 Dobro je čovjeku da nosi jaram za svoje mladosti.
Ɛyɛ ma ɔbarima sɛ ɔsoa kɔnnua no wɔ ne mmeranteɛ ɛberɛ mu.
28 Neka sjedi u samoći i šuti, jer mu On to nametnu;
Ma ɔntena ase komm, ɛfiri sɛ Awurade de ato no so.
29 neka usne priljubi uz prašinu, možda još ima nade!
Ma ɔmfa nʼanim nsie wɔ mfuturo mu, ebia anidasoɔ wɔ hɔ.
30 Neka pruži obraz onome koji ga bije, neka se zasiti porugom.
Ma ɔmfa nʼafono mma deɛ ɔpɛɛ sɛ ɔbɔ no na ɔnhyɛ no aniwuo.
31 Jer Gospod ne odbacuje nikoga zauvijek:
Na Awurade nto nnipa ntwene koraa.
32 jer ako i rastuži, on se smiluje po svojoj velikoj ljubavi.
Ɛwom, ɔde awerɛhoɔ ba deɛ, nanso ɔbɛnya ayamhyehyeɛ. Ne dɔ kɛseɛ no to rentwa da.
33 Jer samo nerado on ponižava i rascvili sinove čovjeka.
Ɔfiri amemenemfe mu de amanehunu anaa awerɛhoɔ brɛ nnipa mma.
34 Kad se gaze nogama svi zemaljski sužnjevi,
Sɛ wɔde wɔn nan dwerɛ nneduafoɔ a wɔwɔ asase no so a,
35 kad se izvrće pravica čovjeku pred licem Svevišnjeg,
sɛ wɔtiatia obi ahofadie so wɔ Ɔsorosoroni no anim a,
36 kad se krivica nanosi čovjeku u parnici, zar Gospod ne vidi?
anaa sɛ wɔbu obi ntɛnkyea a, Awurade nhunu saa nneɛma yi anaa?
37 Tko je rekao nešto i zbilo se? Nije li Gospod to zapovjedio?
Hwan na ɔbɛtumi aka na wama aba mu wɔ ɛberɛ a ɛnyɛ Awurade na ɔhyɛeɛ?
38 Ne dolazi li iz usta Svevišnjega i dobro i zlo?
Ɛnyɛ Ɔsorosoroni no anom na musuo ne nnepa firi anaa?
39 Na što se tuže živi ljudi? Svatko na svoj grijeh.
Adɛn enti na ɛsɛ sɛ ɔteasefoɔ nwiinwii ɛberɛ a wɔatwe nʼaso wɔ ne bɔne ho?
40 Ispitajmo, pretražimo pute svoje i vratimo se Jahvi.
Momma yɛnhwehwɛ yɛn akwan mu na yɛnsɔ nhwɛ, na yɛnsane nkɔ Awurade nkyɛn.
41 Dignimo svoje srce i ruke svoje k Bogu koji je na nebesima.
Momma yɛmma yɛn akoma ne yɛn nsa so, nkyerɛ Onyankopɔn wɔ ɔsoro, na yɛnka sɛ:
42 Da, mi smo se odmetali, bili nepokorni, a ti, ti nisi praštao!
“Yɛayɛ bɔne, na yɛate atua na woamfa ankyɛ.
43 Obastrt gnjevom svojim, gonio si nas, ubijao i nisi štedio.
“Wode abufuo akata wo ho ataa yɛn; na wakunkum a woannya ahummɔborɔ.
44 Oblakom si se obastro da molitva ne prodre do tebe.
Wode wo ho asie omununkum mu enti mpaeɛbɔ biara nnuru wo nkyɛn.
45 Načinio si od nas smeće i odmet među narodima.
Woayɛ yɛn atantanneɛ ne wira wɔ amanaman no mu.
46 Razjapili usta na nas svi neprijatelji naši.
“Yɛn atamfoɔ nyinaa abae wɔn anom tɛtrɛɛ de tia yɛn.
47 Užas i jama bila nam sudbina, propast i zator!
Yɛabrɛ ne ahunahuna ne akukuruhweaseɛ, mmubuiɛ ne ɔsɛeɛ.”
48 Potoci suza teku iz očiju mojih zbog propasti Kćeri naroda mojega.
Me nisuo sene sɛ asutene ɛfiri sɛ wɔasɛe me nkurɔfoɔ.
49 Moje oči liju suze bez prestanka, jer prestanka nema
Me nisuo bɛsene ara, na ɛrennyae,
50 dok ne pogleda i ne vidi Jahve s nebesa.
kɔsi sɛ Awurade bɛhwɛ afiri ɔsoro, na wahu.
51 Moje mi oko bol zadaje zbog kćeri svih mojega grada.
Deɛ mehunu no ma me kra werɛ ho me kuropɔn no mu mmaa nyinaa enti.
52 Uporno me k'o pticu progone svi što me mrze, a bez razloga.
Mʼatamfoɔ a menyɛɛ wɔn hwee pampam me sɛ anomaa.
53 U jamu baciše moj život i zatrpaše je kamenjem.
Wɔpɛɛ sɛ wɔtwa me nkwa so na wɔsi me aboɔ wɔ amena mu;
54 Voda mi dođe preko glave, rekoh sam sebi: “Pogiboh!”
nsuo bu faa me tiri so, na ɛyɛɛ me sɛdeɛ wɔrewie me.
55 I tada zazvah ime tvoje, Jahve, iz najdublje jame.
Mebɔɔ wo din, Ao Awurade firi amena no ase tɔnn.
56 Ti oču moj glas: “Ne začepljuj uši svoje na vapaje moje.”
Wotee me sufrɛ: “Nsi wʼaso wɔ me gyeɛ sufrɛ ho.”
57 Bliz meni bijaše u dan vapaja mog, govoraše: “Ne boj se!”
Wotwe bɛnee me ɛberɛ a mefrɛɛ woɔ no, na wokaa sɛ, “Nsuro.”
58 Ti si, Gospode, izborio pravdu za dušu moju, ti si život moj izbavio.
Ao Awurade, wodii mʼasɛm maa me; na wogyee me nkwa.
59 Ti, Jahve, vidje kako me tlače, dosudi mi pravdu.
Woahunu bɔne a wɔayɛ me, Ao Awurade. Di mʼasɛm ma me!
60 Ti vidje svu osvetu njinu, sve podvale protiv mene.
Woahunu wɔn aweretɔ no mu den, wɔn pɔ a wɔbɔ tia me no nyinaa.
61 Čuo si, Jahve, podrugivanje njihovo, sve podvale protiv mene.
Ao Awurade, woate wɔn sopa, wɔn pɔ a wɔbɔ tia me no nyinaa,
62 Usne protivnika mojih i misli njine protiv mene su cio dan.
deɛ mʼatamfoɔ ka no sɛ asomusɛm na wɔka no brɛoo de tia me da mu nyinaa.
63 Kad sjede, kad ustaju, pogledaj samo: ja sam im pjesma-rugalica.
Hwɛ wɔn! Sɛ wɔgyinagyina hɔ anaa sɛ wɔtete hɔ, wɔto akutia nnwom de di me ho fɛw.
64 Vrati im, Jahve, milo za drago, po djelu ruku njihovih.
Fa deɛ ɛfata tua wɔn so ka, Ao Awurade, deɛ wɔn nsa ayɛ enti.
65 Učini da srca im otvrdnu, udari ih prokletstvom svojim.
Pirim wɔn akoma, na ma wo nnome mmra wɔn so.
66 Goni ih gnjevno i sve ih istrijebi pod nebesima svojim, Jahve!
Fa abufuo taa wɔn, na sɛe wɔn firi Awurade sorosoro ase.
