Tužaljke 3
1 Ja sam čovjek što upozna bijedu pod šibom gnjeva njegova.
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2 Mene je odveo i natjerao da hodam u tmini i bez svjetlosti.
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3 I upravo mene bije i udara bez prestanka njegova ruka.
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4 Iscijedio je moje meso, kožu moju, polomio kosti moje.
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5 Načinio mi jaram, glavu obrubio tegobama.
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6 Pustio me da živim u tminama kao mrtvaci vječiti.
Посади ме у таму као умрле одавна.
7 Zazidao me, i ja ne mogu izaći, otežao je moje okove.
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8 Kada sam vikao i zapomagao, molitvu je moju odbijao.
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9 Zazidao mi ceste tesanim kamenom, zakrčio je putove moje.
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10 Meni on bijaše medvjed koji vreba, lav u zasjedi.
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11 U bespuća me vodio, razdirao, ostavljao me da umirem.
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12 Napinjao je luk svoj i gađao me kao metu za svoje strelice.
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13 U slabine mi sasuo strelice, sinove svoga tobolca.
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14 Postao sam smiješan svome narodu, rugalica svakidašnja.
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15 Gorčinom me hranio, pelinom me napajao.
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16 Puštao me da zube kršim kamen grizući, zakapao me u pepeo.
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17 Duši je mojoj oduzet mir i više ne znam što je sreća!
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18 Rekoh: Dotrajao je život moj i nada koja mi od Jahve dolazi.
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19 Spomeni se bijede moje i stradanja, pelina i otrova!
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20 Bez prestanka na to misli i sahne duša u meni.
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21 To nosim u srcu i gojim nadu u sebi.
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22 Dobrota Jahvina nije nestala, milosrđe njegovo nije presušilo.
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23 Oni se obnavljaju svako jutro: tvoja je vjernost velika!
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24 “Jahve je dio moj”, veli mi duša, “i zato se u nj pouzdajem.”
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25 Dobar je Jahve onom koji se u nj pouzdaje, duši koja ga traži.
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26 Dobro je u miru čekati spasenje Jahvino!
Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 Dobro je čovjeku da nosi jaram za svoje mladosti.
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28 Neka sjedi u samoći i šuti, jer mu On to nametnu;
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29 neka usne priljubi uz prašinu, možda još ima nade!
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30 Neka pruži obraz onome koji ga bije, neka se zasiti porugom.
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31 Jer Gospod ne odbacuje nikoga zauvijek:
Јер Господ не одбацује за свагда.
32 jer ako i rastuži, on se smiluje po svojoj velikoj ljubavi.
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33 Jer samo nerado on ponižava i rascvili sinove čovjeka.
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34 Kad se gaze nogama svi zemaljski sužnjevi,
Кад газе ногама све сужње на земљи,
35 kad se izvrće pravica čovjeku pred licem Svevišnjeg,
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36 kad se krivica nanosi čovjeku u parnici, zar Gospod ne vidi?
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37 Tko je rekao nešto i zbilo se? Nije li Gospod to zapovjedio?
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38 Ne dolazi li iz usta Svevišnjega i dobro i zlo?
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39 Na što se tuže živi ljudi? Svatko na svoj grijeh.
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40 Ispitajmo, pretražimo pute svoje i vratimo se Jahvi.
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41 Dignimo svoje srce i ruke svoje k Bogu koji je na nebesima.
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42 Da, mi smo se odmetali, bili nepokorni, a ti, ti nisi praštao!
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43 Obastrt gnjevom svojim, gonio si nas, ubijao i nisi štedio.
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44 Oblakom si se obastro da molitva ne prodre do tebe.
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45 Načinio si od nas smeće i odmet među narodima.
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46 Razjapili usta na nas svi neprijatelji naši.
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47 Užas i jama bila nam sudbina, propast i zator!
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48 Potoci suza teku iz očiju mojih zbog propasti Kćeri naroda mojega.
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49 Moje oči liju suze bez prestanka, jer prestanka nema
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50 dok ne pogleda i ne vidi Jahve s nebesa.
Докле Господ не погледа и не види с неба.
51 Moje mi oko bol zadaje zbog kćeri svih mojega grada.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52 Uporno me k'o pticu progone svi što me mrze, a bez razloga.
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53 U jamu baciše moj život i zatrpaše je kamenjem.
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54 Voda mi dođe preko glave, rekoh sam sebi: “Pogiboh!”
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55 I tada zazvah ime tvoje, Jahve, iz najdublje jame.
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56 Ti oču moj glas: “Ne začepljuj uši svoje na vapaje moje.”
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57 Bliz meni bijaše u dan vapaja mog, govoraše: “Ne boj se!”
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58 Ti si, Gospode, izborio pravdu za dušu moju, ti si život moj izbavio.
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59 Ti, Jahve, vidje kako me tlače, dosudi mi pravdu.
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60 Ti vidje svu osvetu njinu, sve podvale protiv mene.
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61 Čuo si, Jahve, podrugivanje njihovo, sve podvale protiv mene.
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62 Usne protivnika mojih i misli njine protiv mene su cio dan.
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63 Kad sjede, kad ustaju, pogledaj samo: ja sam im pjesma-rugalica.
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64 Vrati im, Jahve, milo za drago, po djelu ruku njihovih.
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65 Učini da srca im otvrdnu, udari ih prokletstvom svojim.
Подај им упорно срце, проклетство своје.
66 Goni ih gnjevno i sve ih istrijebi pod nebesima svojim, Jahve!
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
