Ivan 5
1 Nakon toga bijaše židovski blagdan pa Isus uziđe u Jeruzalem.
А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2 U Jeruzalemu se kod Ovčjih vrata nalazi kupalište koje se hebrejski zove Bethzatha, a ima pet trijemova.
У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3 U njima je ležalo mnoštvo bolesnika - slijepih, hromih, uzetih: čekali su da izbije voda.
У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4 Anđeo bi Gospodnji, naime, silazio od vremena do vremena u ribnjak i pokrenuo vodu: tko bi prvi ušao pošto je voda izbila, ozdravio bi makar bolovao od bilo kakve bolesti.
Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5 Bijaše ondje neki čovjek koji je trpio od svoje bolesti trideset i osam godina.
А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
6 Kad ga Isus opazi gdje leži i kada dozna da je već dugo u tome stanju, kaže mu: “Želiš li ozdraviti?”
Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7 Odgovori mu bolesnik: “Gospodine, nikoga nemam tko bi me uronio u kupalište kad se voda uzbiba. Dok ja stignem, drugi već prije mene siđe.”
Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
8 Kaže mu Isus: “Ustani, uzmi svoju postelju i hodi!”
Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9 Čovjek odmah ozdravi, uzme svoju postelju i prohoda. Toga dana bijaše subota.
И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
10 Židovi su stoga govorili ozdravljenomu: “Subota je! Ne smiješ nositi postelju svoju!”
Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
11 On im odvrati: “Onaj koji me ozdravi reče mi: 'Uzmi svoju postelju i hodi!'”
А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12 Upitaše ga dakle: “Tko je taj čovjek koji ti je rekao: 'Uzmi i hodi?'”
А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13 No ozdravljenik nije znao tko je taj jer je Isus nestao u mnoštvu što se ondje nalazilo.
А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
14 Nakon toga nađe ga Isus u Hramu i reče mu: “Eto, ozdravio si! Više ne griješi da te što gore ne snađe!”
А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
15 Čovjek ode i javi Židovima da je Isus onaj koji ga je ozdravio.
А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
16 Zbog toga su Židovi počeli Isusa napadati što to radi subotom.
И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17 Isus im odgovori: “Otac moj sve do sada radi pa i ja radim.”
А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18 Zbog toga su Židovi još više gledali da ga ubiju jer je ne samo kršio subotu nego i Boga nazivao Ocem svojim izjednačujući sebe s Bogom.
И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
19 Isus nato odvrati: “Zaista, zaista, kažem vam: Sin ne može sam od sebe činiti ništa, doli što vidi da čini Otac; što on čini, to jednako i Sin čini.
А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20 Jer Otac Ljubi Sina i pokazuje mu sve što sam čini. Pokazat će mu i veća djela od ovih te ćete se čudom čuditi.
Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
21 Uistinu, kao što Otac uskrisuje mrtve i oživljava tako i Sin oživljava koje hoće.
Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
22 Otac doista ne sudi nikomu: sav je sud predao Sinu
Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
23 da svi časte Sina kao što časte Oca. Tko ne časti Sina, ne časti ni Oca koji ga posla.”
Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
24 “Zaista, zaista, kažem vam: tko sluša moju riječ i vjeruje onomu koji me posla, ima život vječni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. (aiōnios g166)
Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
25 Zaista, zaista, kažem vam: dolazi čas - sada je! - kad će mrtvi čuti glas Sina Božjega i koji čuju, živjet će.
Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
26 Doista, kao što Otac ima život u sebi tako je i Sinu dao da ima život u sebi;
Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27 i ovlasti ga da sudi jer je Sin Čovječji.
И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
28 Ne čudite se tome jer dolazi čas kad će svi koji su u grobovima, čuti njegov glas.
Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29 I izići će: koji su dobro činili - na uskrsnuće života, a koji su radili zlo - na uskrsnuće osude.
И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
30 Ja sam od sebe ne mogu učiniti ništa: kako čujem, sudim, i sud je moj pravedan jer ne tražim svoje volje, nego volju onoga koji me posla.”
Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
31 “Ako ja svjedočim sam za sebe, svjedočanstvo moje nije istinito.
Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32 Drugi svjedoči za mene i znam: istinito je svjedočanstvo kojim on svjedoči za mene.
Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
33 Vi ste poslali k Ivanu i on je posvjedočio za istinu.
Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
34 Ja ne primam svjedočanstva od čovjeka, već govorim to da se vi spasite.
А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35 On bijaše svjetiljka što gori i svijetli, a vi se htjedoste samo za čas naslađivati njegovom svjetlosti.
Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
36 Ali ja imam svjedočanstvo veće od Ivanova: djela koja mi je dao izvršiti Otac, upravo ta djela koja činim, svjedoče za mene - da me poslao Otac.
Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
37 Pa i Otac koji me posla sam je svjedočio za mene. Niti ste glasa njegova ikada čuli niti ste lica njegova ikada vidjeli,
И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
38 a ni riječ njegova ne prebiva u vama jer ne vjerujete onomu kojega on posla.
И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
39 Vi istražujete Pisma jer mislite po njima imati život vječni. I ona svjedoče za mene, (aiōnios g166)
Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
40 a vi ipak nećete da dođete k meni da život imate.
И нећете да дођете к мени да имате живот.
41 Slave od ljudi ne tražim,
Ја не примам славе од људи.
42 ali vas dobro upoznah: ljubavi Božje nemate u sebi.
Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43 Ja sam došao u ime Oca svoga i vi me ne primate. Dođe li tko drugi u svoje ime, njega ćete primiti.
Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44 Ta kako biste vi vjerovali kad tražite slavu jedni od drugih, a slave od Boga jedinoga ne tražite!
Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
45 Ne mislite da ću vas ja tužiti Ocu. Vaš je tužitelj Mojsije u koga se uzdate.
Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46 Uistinu, kad biste vjerovali Mojsiju, i meni biste vjerovali: ta o meni je on pisao.
Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
47 Ali ako njegovim pismima ne vjerujete, kako da mojim riječima vjerujete?”
А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
