Ivan 18
1 To rekavši, zaputi se Isus sa svojim učenicima na drugu stranu potoka Cedrona. Ondje bijaše vrt u koji uđe Isus i njegovi učenici.
Are xbꞌiꞌtaj we jastaq riꞌ rumal ri Jesús, xeꞌ kukꞌ ri utijoxelabꞌ xkiqꞌaxaj ri jaꞌ ri kabꞌinik ri kꞌo pa Cedrón. Chꞌaqaꞌp che ri kabꞌin wi ri jaꞌ, kꞌo jun chꞌaqaꞌp ulew jawjeꞌ tiktal wi cheꞌ, ri Jesús xok bꞌik chilaꞌ.
2 A poznavaše to mjesto i Juda, njegov izdajica, jer se Isus tu često sastajao sa svojim učenicima.
Ri Judas ri xkꞌayin ri Jesús retaꞌm xuqujeꞌ jawjeꞌ kꞌo wi kꞌolibꞌal riꞌ, jeriꞌ rumal sibꞌalaj kꞌi mul kꞌolinaq ri Jesús chilaꞌ kukꞌ ri utijoxelabꞌ.
3 Juda onda uze četu i od svećeničkih glavara i farizeja sluge te dođe onamo sa zubljama, svjetiljkama i oružjem.
Ri kꞌamal taq kibꞌe ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios rachiꞌl ri fariseos xeꞌkiya bꞌik junmulaj ajchꞌoꞌjabꞌ chajil tinimit, xuqujeꞌ e chajinelabꞌ rech ri Templo che ri Judas xoꞌpan kꞌut jawjeꞌ kꞌo wi ri Jesús kukꞌaꞌm taq bꞌik qꞌaqꞌ ri katunanik xuqujeꞌ cheꞌyabꞌal.
4 Znajući sve što će s njim biti, istupi Isus naprijed te ih upita: “Koga tražite?”
Ri Jesús retaꞌm chik ronojel ri kakꞌulmatajik, xel loq chkikꞌulaxik ri winaq, xuta chike: ¿Jachin kitzukuj?
5 Odgovore mu: “Isusa Nazarećanina.” Reče im Isus: “Ja sam!” A stajaše s njima i Juda, njegov izdajica.
Ri winaq xkibꞌij che: Are kaqatzukuj ri Jesús aj Nazaret. Ri Jesús xubꞌij: In Riꞌ. Ri Judas ri xkꞌayin ri Jesús kꞌo xuqujeꞌ kukꞌ ri winaq.
6 Kad im dakle reče: “Ja sam!” - oni ustuknuše i popadaše na zemlju.
Ri Jesús are xubꞌij “In Riꞌ”, xetzalij chikij, pakꞌalik xeqajik.
7 Ponovno ih tada upita: “Koga tražite?” Oni odgovore: “Isusa Nazarećanina.”
Kꞌa te riꞌ xuta chi junmul chike xubꞌij: ¿Jachin kitzukuj? Ri winaq xkitzalij ubꞌixik: Are kaqatzukuj ri Jesús aj Nazaret.
8 Isus odvrati: “Rekoh vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, pustite ove da odu” -
Ri Jesús xubꞌij chike: Xinbꞌij chiꞌwe chi in Riꞌ, we in kinitzukuj, chiya bꞌe chike we nikꞌaj riꞌ kebꞌek.
9 da se ispuni riječ koju reče: “Ne izgubih ni jednoga od onih koje si mi dao.”
Jewaꞌ xubꞌij rech kakꞌulmataj ri tzꞌibꞌatalik: Xa ta ne jun xtzaq chike ri xeya la chwe.
10 A Šimun Petar isuče mač koji je imao uza se pa udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho. Sluga se zvao Malho.
Ri Simón Pedro rukꞌaꞌm bꞌik jun sakꞌibꞌal xresaj, kꞌa te riꞌ xusakꞌij ri wiqiqꞌabꞌ uxikin ri patanil rech ri kꞌamal kibꞌe ri chꞌawenel cho ri Dios pa kiwiꞌ ri winaq. (Ri patanijel ubꞌiꞌ Malco.)
11 Nato Isus reče Petru: “Djeni mač u korice! Čašu koju mi dade Otac zar da ne pijem?”
Ri Jesús xubꞌij che ri Pedro: Chatzalij le asakꞌibꞌal pa ri kꞌolibꞌal rech. ¿La man yaꞌtal wi kinqumuj ri kꞌa ri kuya ri nuTat chwe?
12 Tada četa, zapovjednik i židovski sluge uhvatiše Isusa te ga svezaše.
Are kꞌu ri ajchꞌoꞌjabꞌ chajil tinimit, xuqujeꞌ ri kꞌamal kibꞌe, e kachiꞌl ri e chajil taq re ri Templo xkiyut ri Jesús kꞌa te riꞌ xkikꞌam bꞌik.
13 Odvedoše ga najprije Ani jer on bijaše tast Kajfe, velikoga svećenika one godine.
Nabꞌe xkikꞌam bꞌik ri cho ri Anás, ujiꞌ ri Caifás, are kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios, che ri junabꞌ riꞌ.
14 Kajfa pak ono svjetova Židove: “Bolje da jedan čovjek umre za narod.”
Ri Caifás are xbꞌin chike ri winaq aꞌj Israel, are katanik we xa jun achi kakam kumal ke ri winaq cho ri kekam konojel ri tinimit.
15 Za Isusom su išli Šimun Petar i drugi učenik. Taj učenik bijaše poznat s velikim svećenikom pa s Isusom uđe u dvorište velikoga svećenika.
Ri Simón Pedro rachiꞌl jun tijoxel e teren bꞌik chirij ri Jesús. Ri jun tijoxel chik etaꞌmatal uwach rumal ri kꞌamal bꞌe kech ri kinimal ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios pa kiwiꞌ ri winaq rumal riꞌ xya bꞌe che xok bꞌik cho rachoch ri kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ, rukꞌ ri Jesús.
16 Petar osta vani kod vrata. Tada taj drugi učenik, znanac velikoga svećenika, iziđe i reče vratarici te uvede Petra.
Are kꞌu ri Pedro xkanaj kanoq chuchiꞌ ri ja. Ri tijoxel ri etaꞌmatal uwach rumal ri kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ xel chi loq junmul xultzijon rukꞌ ri jaqal rech ri uchiꞌ ja xuta toqꞌobꞌ che rech koq bꞌik ri Pedro.
17 Nato će sluškinja, vratarica, Petru: “Da nisi i ti od učenika toga čovjeka?” On odvrati: “Nisam!”
Ri jaqal uchiꞌ ja xubꞌij che ri Pedro: ¿La man at kachiꞌl at ri utijoxelabꞌ we achi riꞌ? Ri Pedro xubꞌij: Man in kachiꞌl taj.
18 A stajahu ondje sluge i stražari, raspirivahu žeravicu jer bijaše studeno i grijahu se. S njima je stajao i Petar i grijao se.
Sibꞌalaj kꞌax tew kꞌut rumal riꞌ ri e patanijelabꞌ xuqujeꞌ ri e chajinelabꞌ kimulim kibꞌ chirij jun qꞌaqꞌ tajin kakimiqꞌ kibꞌ. Ri Pedro xuqujeꞌ tajin kumiqꞌ ribꞌ kukꞌ.
19 Veliki svećenik zapita Isusa o njegovim učenicima i o njegovu nauku.
Are kꞌu ri kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios tajin kuta che ri Jesús jas uwach ri kꞌutuꞌn tajin kuyaꞌo xuqujeꞌ jachin taq ri utijoxelabꞌ.
20 Odgovori mu Isus: “Ja sam javno govorio svijetu. Uvijek sam naučavao u sinagogi i u Hramu gdje se skupljaju svi Židovi. Ništa nisam u tajnosti govorio.
Ri Jesús xubꞌij che: Ri in nuyoꞌm ri nukꞌutuꞌn chikiwach konojel ri winaq pa ri Sinagoga, pa ri Templo xuqujeꞌ jawjeꞌ ri kakimulij wi kibꞌ ri winaq aꞌj Israel. Man kꞌo taj jun jastaq ri xaq cheleqꞌal nubꞌim.
21 Zašto mene pitaš? Pitaj one koji su slušali što sam im govorio. Oni eto znaju što sam govorio.”
¿Jas che chwe in kata wi? Chata chike ri winaq ri xetow ri nutzij. Aꞌreꞌ riꞌ etaꞌmaninaq ri xintzijoj chike.
22 Na te njegove riječi jedan od nazočnih slugu pljusne Isusa govoreći: “Tako li odgovaraš velikom svećeniku?”
Are jewaꞌ xubꞌij, jun chike ri chajinelabꞌ rech ri Templo xutzoqopij jun qꞌabꞌ chupalaj, kꞌa te riꞌ xubꞌij che: ¿La jeriꞌ kabꞌan chuchꞌabꞌexik ri kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios?
23 Odgovori mu Isus: “Ako sam krivo rekao, dokaži da je krivo! Ako li pravo, zašto me udaraš?”
Ri Jesús xubꞌij che: We kꞌo itzel jastaq xinbꞌij chabꞌij jawjeꞌ xinsach wi. We utz ri xinbꞌij, ¿jas che kꞌut kinachꞌayo?
24 Ana ga zatim posla svezana Kajfi, velikom svećeniku.
Jatꞌital ri Jesús xtaq bꞌik rumal ri Anás choch ri Caifás ri kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios.
25 Šimun Petar stajao je ondje i grijao se. Rekoše mu: “Da nisi i ti od njegovih učenika?” On zanijeka: “Nisam!”
Are kꞌu ri Pedro xaq jeꞌ takꞌal chilaꞌ tajin kumiqꞌ ribꞌ chuchiꞌ ri qꞌaqꞌ. Kꞌo chilaꞌ, are xta che: ¿La man kꞌu at jun at chike ri utijoxelabꞌ we achi riꞌ? Man in kachiꞌl taj, xcha ri Pedro.
26 Nato će jedan od slugu velikog svećenika, rođak onoga komu je Petar bio odsjekao uho: “Nisam li te ja vidio u vrtu s njime?”
¿La man kꞌu xatinwilo are at kꞌo rukꞌ pa ri ulew jawjeꞌ tiktal wi cheꞌ? xcha jun chike ri patanijel rech ri kinimaꞌqil ri chꞌawenelabꞌ cho ri Dios che, uqꞌabꞌ taq alaxik rukꞌ ri achi ri xsakꞌix uxikin rumal ri Pedro.
27 I Petar opet zanijeka, a pijetao odmah zapjeva.
Ri Pedro junmul chik xubꞌij chi man retaꞌm taj uwach ri Jesús, qas che ri qꞌotaj riꞌ xtzitziriqiꞌn ri amaꞌ akꞌ.
28 Nato odvedoše Isusa od Kajfe u dvor upraviteljev. Bilo je rano jutro. I oni ne uđoše da se ne okaljaju, već da mognu blagovati pashu.
Ri e kꞌamal taq bꞌe kech ri winaq aꞌj Israel xkesaj bꞌik ri Jesús cho rachoch ri Caifás, xkikꞌam bꞌik cho ri nim taqanel aj Roma. Rumal kꞌu chi tajin kasaqirik, ri winaq aꞌj Israel man xoꞌk ta bꞌik pa ri nimalaj ja ri kꞌo wi ri Pilato, jeriꞌ rumal we ta xoꞌk bꞌik kakichꞌulujij kibꞌ xuqujeꞌ man kekwin taj kewaꞌ pa ri nimaqꞌij Pascua we jeriꞌ kakibꞌano.
29 Pilat tada iziđe pred njih i upita: “Kakvu tužbu iznosite protiv ovoga čovjeka?”
Rumal riꞌ xel loq ri Pilato chutayik chike: ¿Jas umak we achi riꞌ, kibꞌij ix?
30 Odgovore mu: “Kad on ne bi bio zločinac, ne bismo ga predali tebi.”
Ri winaq xkibꞌij: We ta mat jun achi bꞌanal kꞌax, mat xqakꞌam loq la chawe.
31 Reče im nato Pilat: “Uzmite ga vi i sudite mu po svom zakonu.” Odgovoriše mu Židovi: “Nama nije dopušteno nikoga pogubiti” -
Ri Pilato xubꞌij chike: Chikꞌama bꞌik ix, chiqꞌata tzij puꞌwiꞌ jetaq ri kubꞌij ri itaqanik. Ri winaq aꞌj Israel xkibꞌij: Man kꞌo ta kwinem pa qaqꞌabꞌ uj chukamisaxik jun winaq.
32 da se ispuni riječ Isusova kojom je označio kakvom mu je smrću umrijeti.
Jewaꞌ xbꞌantajik rech kakꞌulmataj ri ubꞌim ri Jesús are xutzijoj rij jas uwach kamikal kuriqo.
33 Nato Pilat uđe opet u dvor, pozove Isusa i upita ga: “Ti li si židovski kralj?”
Ri Pilato xok chi bꞌik junmul pa ri nimalaj ja, xusikꞌij ri Jesús, xuta che: ¿La at riꞌ ri at nim taqanel pa kiwiꞌ ri winaq aꞌj Israel?
34 Isus odgovori: “Govoriš li ti to sam od sebe ili ti to drugi rekoše o meni?”
Ri Jesús xubꞌij che ri Pilato: ¿Are riꞌ kabꞌij at? O ¿are riꞌ kibꞌim chi nikꞌaj chawe chi kinux in?
35 Pilat odvrati: “Zar sam ja Židov? Tvoj narod i glavari svećenički predadoše te meni. Što si učinio?”
Ri Pilato xubꞌij: ¿La in aj Israel kꞌu in? Are ri awinaq xuqujeꞌ ri e kꞌamal taq kibꞌe ri e chꞌawenelabꞌ cho ri Dios xatkꞌamow loq chinuwach. ¿Jas xamakuj?
36 Odgovori Isus: “Kraljevstvo moje nije od ovoga svijeta. Kad bi moje kraljevstvo bilo od ovoga svijeta, moje bi se sluge borile da ne budem predan Židovima. Ali kraljevstvo moje nije odavde.”
Ri Jesús xubꞌij: Ri ajawarem ri kintaqan wi man rech ta we uwachulew riꞌ. We ta jeriꞌ, kechꞌoꞌjin riꞌ ri e chajil taq rech jeriꞌ man kakiya ta bꞌe kinkichap ri winaq aꞌj Israel. Man rech ta kꞌu uwachulew ri nutaqanik.
37 Nato mu reče Pilat: “Ti si dakle kralj?” Isus odgovori: “Ti kažeš: ja sam kralj. Ja sam se zato rodio i došao na svijet da svjedočim za istinu. Tko je god od istine, sluša moj glas.”
Ri Pilato xubꞌij che: Xaq jeriꞌ at taqanel. Ri Jesús xubꞌij: At xatbꞌinik chi in taqanel, rumal waꞌ xinalaxik xuqujeꞌ rumal waꞌ xinpe choch ri uwachulew, rech jeriꞌ kulinqꞌalajisaj ri tunal. Xapachin ri kuloqꞌaj ri tunal kutatabꞌej riꞌ ri nuchꞌabꞌal.
38 Reče mu Pilat: “Što je istina?”
Ri Pilato xuta che ri Jesús: ¿Jas kꞌu riꞌ ri tunal? Are xbꞌiꞌtaj we riꞌ rumal, xel bꞌik chikilik ri winaq aꞌj Israel, xubꞌij chike: Man kinriq ta in umak we achi riꞌ.
39 Rekavši to, opet iziđe pred Židove i reče im: “Ja ne nalazim na njemu nikakve krivice. A u vas je običaj da vam o Pashi nekoga pustim. Hoćete li dakle da vam pustim kralja židovskoga?”
Ri ix kꞌut naqꞌatal chiꞌwe chi katzoqopix jun achi ri kꞌo pa cheꞌ pa ri nimaqꞌij rech Pascua. ¿La kiwaj kꞌut kintzoqopij ri nim taqanel ke ri winaq aꞌj Israel?
40 Povikaše nato opet: “Ne toga, nego Barabu!” A Baraba bijaše razbojnik.
Ko xkiraq kichiꞌ ri winaq, xkibꞌij: Chatzoqopij ri Barrabás. Ri Barrabás kꞌut jun elaqꞌom.
