Ivan 11
1 Bijaše neki bolesnik, Lazar iz Betanije, iz sela Marije i sestre joj Marte.
Ol amen jomaudar ad a Lajaruj, men Petanien, kanim en Maria o ri a li Marta.
2 Marija bijaše ono pomazala Gospodina pomašću i otrla mu noge svojom kosom. Njezin dakle brat Lazar bijaše bolestan.
Iei Maria, me keieki potik Kaun o, o limwieki a pwilipeipei aluwilu a, me ri a ol Lajaruj jomaudar.
3 Sestre stoga poručiše Isusu: “Gospodine, evo onaj koga ljubiš, bolestan je.”
Ri a li ko ari kadar won i kaireki won i: Main, kotin mani, me re pok on me jomaudar.
4 Čuvši to, Isus reče: “Ta bolest nije na smrt, nego na slavu Božju, da se po njoj proslavi Sin Božji.”
Iejuj lao mani, ap kotin majani: Kaidik jomau en mela eu met, a pweki linan en Kot, pwe Nain Kot en kalinana kila.
5 A Isus ljubljaše Martu i njezinu sestru i Lazara.
Iejuj kotin kupura Marta, o ri a li, o Lajaruj.
6 Ipak, kad je čuo za njegovu bolest, ostade još dva dana u onome mjestu gdje se nalazio.
A lao kotin manier, me a jomaudar, i ari kotikoteta waja o pon ria pon.
7 Istom nakon toga reče učenicima: “Pođimo opet u Judeju!”
Ap kotin majani on japwilim a tounpadak kan: Kitail pan purelan Iudaa.
8 Kažu mu učenici: “Učitelju, Židovi su sad tražili da te kamenuju, pa da opet ideš onamo?”
Japwilim a tounpadak kan potoan on i: Rapi, Juj oko apton men kajuk ir, a re pan kotin purelan ia?
9 Odgovori Isus: “Nema li dan dvanaest sati? Hodi li tko danju, ne spotiče se jer vidi svjetlost ovoga svijeta.
Iejuj kotin majani: Jo auer eijokriau ni ran eu? Meamen alialu ni ran, jota pan dipikelekel, aki a ninar marain en jappa.
10 Hodi li tko noću, spotiče se jer nema svjetlosti u njemu.”
A meamen alialu ni pon, a pan dipikelekel, aki marain jota mi re a.
11 To reče, a onda im dometnu: “Lazar, prijatelj naš, spava, no idem probuditi ga.”
A kotin kajoiada mepukat, ap majani on irail: Kompoke patail Lajaruj mairelar, a I kokolan kapirida i.
12 Rekoše mu nato učenici: “Gospodine, ako spava, ozdravit će.”
A japwilim a tounpadak kan indan i: Main, ma a mairelar, a pan maureda.
13 No Isus to reče o njegovoj smrti, a oni pomisliše da govori o spavanju, o snu.
Ari, Iejuj kotin majanieda duen a melar, a irail kiki on, me a majanieda duen a mair en kamol.
14 Tada im Isus reče posve otvoreno: “Lazar je umro.
Iejuj ap janjal majani on irail: Lajaruj melar,
15 Ja se radujem što ne bijah ondje, i to poradi vas - da uzvjerujete. Nego pođimo k njemu!”
A I peren kida, me I jota mi waja o pweki komail, pwe komail en pojonla. Ari, kitail en koko wei re a!
16 Nato Toma zvani Blizanac reče suučenicima: “Hajdemo i mi da umremo s njime!”
Tomaj, me pil ad a Didimuj, ap indai on warok tei kan: Kitail en pil kokola, pwen ian i mela.
17 Kad je dakle Isus stigao, nađe da je onaj već četiri dana u grobu.
Iejuj lao kotido, ap kotin diarada, me a mi nan joujou pon pa pon.
18 Betanija bijaše blizu Jeruzalema otprilike petnaest stadija.
Petanien me koren ion Ierujalem impan mail riau.
19 A mnogo Židova bijaše došlo tješiti Martu i Mariju zbog brata njihova.
A Juj oko me toto ko don Marta o Maria, pwen kamait ira la pweki ri ara ol o.
20 Kad Marta doču da Isus dolazi, pođe mu u susret dok je Marija ostala u kući.
Marta lao ronadar, me Iejuj kotido, ap koieila tu on i. A Maria momod nan im o.
21 Marta reče Isusu: “Gospodine, da si bio ovdje, brat moj ne bi umro.
Marta ap potoan on Iejuj: Main, ma re kotikot met, ri ai ol jota pan mela.
22 Ali i sada znam: što god zaišteš od Boga, dat će ti.”
Ari jo, i aja meakot re pan kotin poeki ren Kot, Kot pan kotiki on ir.
23 Kaza joj Isus: “Uskrsnut će brat tvoj!”
Iejuj kotin majani on i: Ri om ol pan maureda.
24 A Marta mu odgovori: “Znam da će uskrsnuti o uskrsnuću, u posljednji dan.”
Marta potoan on i: I aja, me a pan maureda ni iaj en ni ran nik o.
25 Reče joj Isus: “Ja sam uskrsnuće i život: tko u mene vjeruje, ako i umre, živjet će.
Iejuj kotin majani on i: Nai kamaur o maur, me pojon ia, pan memaureta pil murin a mela.
A meamen me maur o pojon ia, jota pan mela kokolata; koe kamelele mepukat? (aiōn g165)
27 Odgovori mu: “Da, Gospodine! Ja vjerujem da si ti Krist, Sin Božji, Onaj koji dolazi na svijet!”
A potoan on i: Ei Main, i pojon, me ir me Krijtuj Japwilim en Kot, me udan pwara don jappa.
28 Rekavši to ode, zovnu svoju sestru Mariju i reče joj krišom: “Učitelj je ovdje i zove te.”
A lao indada met, ap koieila ren Maria ri a li, moninki on i: Jaunpadak kotidor kainoma uk.
29 A ona, čim doču, brzo ustane i pođe k njemu.
A lao ronadar, ap uda, madan wei re a,
30 Isus još ne bijaše ušao u selo, nego je dotada bio na mjestu gdje ga je Marta susrela.
A Iejuj jaikenta lel on kanim o, pwe a kotikoteta waja Marta tu on i ia.
31 Kad Židovi, koji su s Marijom bili u kući i tješili je, vidješe kako je brzo ustala i izišla, pođoše za njom; mišljahu da ide na grob plakati.
Juj oko, me mi re a nan im o, pwen kamait i ala, lao kilanada, me Maria madan uda tan wei, rap idauenla i, indinda: A pan ko on ni joujou, pwen janejan ia.
32 A kad Marija dođe onamo gdje bijaše Isus i kad ga ugleda, baci mu se k nogama govoreći: “Gospodine, da si bio ovjde, brat moj ne bi umro.”
Maria lao lel waja o, o kilan i, ap poridi on ni aluwilu a indan i: Main, ma re kotikot met, ri ai ol jota pan mela.
33 Kad Isus vidje kako plače ona i Židovi koji je dopratiše, potresen u duhu i uzbuđen
Iejuj lao majani i janejan, o Juj oko, me ian i kokodo pil janejan, ap kupurola,
34 upita: “Kamo ste ga položili?” Odgovoriše mu: “Gospodine, dođi i pogledaj!”
Majani: Komail pwilikdi ia i? Irail potoan on i: Main, kotido majani.
35 I zaplaka Isus.
Iejuj kotin tontonir.
36 Nato su Židovi govorili: “Gle, kako ga je ljubio!”
Juj oko ap inda: Kilan duen a pok on i!
37 A neki između njih rekoše: “Zar on, koji je slijepcu otvorio oči, nije mogao učiniti da ovaj ne umre?”
A akai ir me indada: A jo kak pan men et me kapad pajan maj en me majkun o, me ol men et ender mela?
38 Isus onda, ponovno potresen, pođe grobu. Bila je to pećina, a na nju navaljen kamen.
Iejuj pil kupurola koti don joujou o. A por o ulon nan kijin dol o takai eu mi poa.
39 Isus zapovjedi: “Odvalite kamen!” Kaže mu pokojnikova sestra Marta: “Gospodine, već zaudara. Ta četvrti je dan.”
Iejuj kotin majani: Katapure wei takai en! A Marta, en me melar ri a li, indada: Main, a matalar, pwe a mi met pon pa pon.
40 Kaže joj Isus: “Nisam li ti rekao: budeš li vjerovala, vidjet ćeš slavu Božju?”
Iejuj kotin majani on i: I jo indai on uk, ma koe pojon, koe pan kilanada linan en Kot.
41 Odvališe dakle kamen. A Isus podiže oči i reče: “Oče, hvala ti što si me uslišao.
Irail ap katapure jan takai o. A Iejuj kotin majanda majani: Jam, I danke komui, me komui mani ia er.
42 Ja sam znao da me svagda uslišavaš; no rekoh to zbog nazočnog mnoštva: da vjeruju da si me ti poslao.”
A i aja, me komui kin mani ia anjau karoj, a pweki pokon o, me u jili, I indaki mepukat, pwe irail en pojon, me komui, me kadar ia do.
43 Rekavši to povika iza glasa: “Lazare, izlazi!”
A lao kotin majani met, ap kapitie laudeta majani: Lajaruj, koieido!
44 I mrtvac iziđe, noge mu i ruke bile povezane povojima, a lice omotano ručnikom. Nato Isus reče: “Odriješite ga i pustite neka ide!”
A me melar o ap pedoido, likau en joujou kidim pena na o pa kan, o maj a me pirapinki pena lim en puto. A Iejuj kotin majani on irail: Lapwada kapitila i!
45 Tada mnogi Židovi koji bijahu došli k Mariji, kad vidješe što Isus učini, povjerovaše u nj.
Men Juj toto, me ko don Maria, o kilaner, me Iejuj kotin wiadar, pojonla i.
46 A neki od njih odu farizejima i pripovjede im što Isus učini.
A akai ir kowei ren Parijiir oko, kaire kin irail me Iejuj kotin wiadar.
47 Stoga glavari svećenički i farizeji sazvaše Vijeće. Govorili su: “Što da radimo? Ovaj čovjek čini mnoga znamenja.
Jamero lapalap o Parijiir akan ap pokon pena kapun indada: Da me kitail en wiada? Pwe aramaj men et kin wia kilel toto.
48 Ako ga pustimo tako, svi će povjerovati u nj pa će doći Rimljani i oduzeti nam ovo mjesto i narod!”
Ma kitail jota pan mokidi on i, karoj pan pojonla i, o men Rom pan kodo, ki jan kitail wei o atail kainok.
49 A jedan od njih - Kajfa, veliki svećenik one godine - reče im: “Vi ništa ne znate.
A amen irail ad a Kaipaj, me jamoro lapalap ni par o, indan irail: Komail meid jo lokekon.
50 I ne mislite kako je za vas bolje da jedan čovjek umre za narod, nego da sav narod propadne!”
O jota lamelame, mea mau on komail, aramah ta men en kam kila aramaj akan, pwe kainok pokon ender lokidokila.
51 To ne reče sam od sebe, nego kao veliki svećenik one godine prorokova da Isus ima umrijeti za narod;
A kaidik jan pein I, me a katitiki met, o i me jamero lapalap ni par o, I ari kopada, me Iejuj pan kamataki kainok o.
52 ali ne samo za narod nego i zato da raspršene sinove Božje skupi u jedno.
A kaidik kainok eta, pwe a pil pan kapokon pene jeri en Koht akan, me muei pajan nin jap akan.
53 Toga dana dakle odluče da ga ubiju.
Jan ni ran o irail raparapaki en kamatala i.
54 Zbog toga se Isus više nije javno kretao među Židovima, nego je odatle otišao u kraj blizu pustinje, u grad koji se zove Efrajim. Tu se zadržavao s učenicima.
Iejuj ap jolar kotikot jili janjal ren Juj ako, pwe a kotilan eu jap impan jap tan ni kanim eu ad a Epren, o kotikot ia ian japwilim a tounpadak kan.
55 Bijaše blizu židovska Pasha i mnogi iz toga kraja uziđoše prije Pashe u Jeruzalem da se očiste.
A paja en Juj oko me korendor, o me toto koeie jan nan jap karoj, kodalan Ierujalem mon paja, pwen kamaui pein irail.
56 Iskahu dakle Isusa te se stojeći u Hramu zapitkivahu: “Što vam se čini? Zar on ne kani doći na Blagdan?”
Irail ari raparapaki Iejuj idedok nan pun arail, ni ar pokopokon nan im en kaudok: DA me komail lamelame, a jota pan ko don kamadip o?
57 A glavari svećenički i farizeji izdadoše naredbu: ako tko sazna gdje je, neka dojavi da ga uhvate.
A jamero lapalap o Parijar akan wiadar kujoned eu, meakmen me aja waja a kot ia, I en kajaleda, pwe ren jaikidi i.
