Job 7
1 Nije l' vojska život čovjekov na zemlji? Ne provodi l' dane poput najamnika?
“Asase so som nyɛ den mma onipa ana? Ne nkwanna nte sɛ ɔpaani de?
2 Kao što trudan rob za hladom žudi, poput nadničara štono plaću čeka,
Sɛnea akoa ani gyina anwummere sunsuma, anaasɛ ɔpaani ho pere no nʼakatua ho no,
3 mjeseci jada tako me zapadoše i noći su mučne meni dosuđene.
saa ara na wɔatwa asram hunu ato me hɔ, ne anadwo a ɔhaw wɔ mu ama me.
4 Liježuć' mislim svagda: 'Kada ću ustati?' A dižuć se: 'Kada večer dočekati!' I tako se kinjim sve dok se ne smrkne.
Sɛ meda a, midwen bisa se, ‘Bere bɛn na ade bɛkye?’ Nanso anadwo twa mu nkakrankakra, na mepere kosi ahemadakye.
5 PÓut moju crvi i blato odjenuše, koža na meni puca i raščinja se.
Asunson ne aporɔporɔw afura me nipadua, me were atetew na ɛrefi nsu.
6 Dani moji brže od čunka prođoše, promakoše hitro bez ikakve nade.
“Me nna kɔ ntɛm sen ɔnwemfo akurokurowa, na ɛkɔ awiei a anidaso biara nni mu.
7 Spomeni se: život moj je samo lahor i oči mi neće više vidjet' sreće!
Ao, Onyankopɔn, kae sɛ me nkwanna te sɛ ɔhome; na mʼani renhu anigye bio da.
8 Prijateljsko oko neće me gledati; pogled svoj u mene upro si te sahnem.
Ani a ehu me mprempren no renhu me bio; mobɛhwehwɛ me, nanso na minni hɔ bio.
Sɛnea omununkum yera na etu kɔ, saa ara na nea ɔkɔ ɔda mu no nsan mma bio. (Sheol h7585)
10 Domu svome natrag ne vraća se nikad, njegovo ga mjesto više ne poznaje.
Ɔrensan mma ne fi da biara da bio; nʼatenae renkae no bio.
11 Ustima ja svojim stoga branit' neću, u tjeskobi duha govorit ću sada, u gorčini duše ja ću zajecati.
“Ɛno nti meremmua mʼano; mifi me honhom ahoyeraw mu akasa, mefi me kra ɔyaw mu anwiinwii.
12 Zar sam more ili neman morska, pa si stražu nada mnom stavio?
So meyɛ ɛpo anaa aboa kɛse a ɔwɔ bun mu, na mode me ahyɛ ɔwɛmfo nsa yi?
13 Kažem li: 'Na logu ću se smirit', ležaj će mi olakšati muke',
Sɛ midwen sɛ minya awerɛkyekye wɔ me mpa so, na mʼakongua adwudwo mʼanwiinwii ano a,
14 snovima me prestravljuješ tada, prepadaš me viđenjima mučnim.
ɛno mpo na wode adaeso yi me hu na wode anisoadehu hunahuna me,
15 Kamo sreće da mi se zadavit'! Smrt mi je od patnja mojih draža.
ɛno nti mepɛ ɔsɛn ne owu, sen me nipadua yi.
16 Ja ginem i vječno živjet neću; pusti me, tek dah su dani moji!
Mimmu me nkwa; mentena ase afebɔɔ. Munnyaa me; na me nna nka hwee.
17 Što je čovjek da ga toliko ti cijeniš, da je srcu tvojem tako prirastao
“Ɔdesani ne hena a ne ho hia wo sɛɛ, na wʼani ku ne ho,
18 i svakoga jutra da njega pohodiš i svakoga trena da ga iskušavaš?
na wohwehwɛ ne mu anɔpa biara na wosɔ no hwɛ bere biara?
19 Kada ćeš svoj pogled skinuti sa mene i dati mi barem pljuvačku progutat'?
Worennyi wʼani mfi me so da, anaasɛ worennyaa me bere tiaa bi mpo ana?
20 Ako sam zgriješio, što učinih tebi, o ti koji pomno nadzireš čovjeka? Zašto si k'o metu mene ti uzeo, zbog čega sam tebi na teret postao?
Sɛ mayɛ bɔne a, dɛn na mayɛ wo, Ao adesamma so wɛmfo? Adɛn nti na watu wʼani asi me so? Mayɛ adesoa ama wo ana?
21 Zar prijestupa moga ne možeš podnijeti i ne možeš prijeći preko krivnje moje? Jer, malo će proći i u prah ću leći, ti ćeš me tražiti, al' me biti neće.”
Adɛn nti na wonkata me mmarato so na womfa me bɔne nkyɛ me? Ɛrenkyɛ biara, mɛda mfutuma mu. Wobɛhwehwɛ me nanso na minni hɔ bio.”
