< Job 7 >
1 Nije l' vojska život čovjekov na zemlji? Ne provodi l' dane poput najamnika?
人在世上岂无争战吗? 他的日子不像雇工人的日子吗?
2 Kao što trudan rob za hladom žudi, poput nadničara štono plaću čeka,
像奴仆切慕黑影, 像雇工人盼望工价;
3 mjeseci jada tako me zapadoše i noći su mučne meni dosuđene.
我也照样经过困苦的日月, 夜间的疲乏为我而定。
4 Liježuć' mislim svagda: 'Kada ću ustati?' A dižuć se: 'Kada večer dočekati!' I tako se kinjim sve dok se ne smrkne.
我躺卧的时候便说: 我何时起来,黑夜就过去呢? 我尽是反来复去,直到天亮。
5 PÓut moju crvi i blato odjenuše, koža na meni puca i raščinja se.
我的肉体以虫子和尘土为衣; 我的皮肤才收了口又重新破裂。
6 Dani moji brže od čunka prođoše, promakoše hitro bez ikakve nade.
我的日子比梭更快, 都消耗在无指望之中。
7 Spomeni se: život moj je samo lahor i oči mi neće više vidjet' sreće!
求你想念,我的生命不过是一口气; 我的眼睛必不再见福乐。
8 Prijateljsko oko neće me gledati; pogled svoj u mene upro si te sahnem.
观看我的人,他的眼必不再见我; 你的眼目要看我,我却不在了。
9 Kao što se oblak gubi i raspline, tko u Šeol siđe, više ne izlazi. (Sheol )
云彩消散而过; 照样,人下阴间也不再上来。 (Sheol )
10 Domu svome natrag ne vraća se nikad, njegovo ga mjesto više ne poznaje.
他不再回自己的家; 故土也不再认识他。
11 Ustima ja svojim stoga branit' neću, u tjeskobi duha govorit ću sada, u gorčini duše ja ću zajecati.
我不禁止我口; 我灵愁苦,要发出言语; 我心苦恼,要吐露哀情。
12 Zar sam more ili neman morska, pa si stražu nada mnom stavio?
我对 神说:我岂是洋海, 岂是大鱼,你竟防守我呢?
13 Kažem li: 'Na logu ću se smirit', ležaj će mi olakšati muke',
若说:我的床必安慰我, 我的榻必解释我的苦情,
14 snovima me prestravljuješ tada, prepadaš me viđenjima mučnim.
你就用梦惊骇我, 用异象恐吓我,
15 Kamo sreće da mi se zadavit'! Smrt mi je od patnja mojih draža.
甚至我宁肯噎死,宁肯死亡, 胜似留我这一身的骨头。
16 Ja ginem i vječno živjet neću; pusti me, tek dah su dani moji!
我厌弃性命,不愿永活。 你任凭我吧,因我的日子都是虚空。
17 Što je čovjek da ga toliko ti cijeniš, da je srcu tvojem tako prirastao
人算什么,你竟看他为大, 将他放在心上?
18 i svakoga jutra da njega pohodiš i svakoga trena da ga iskušavaš?
每早鉴察他, 时刻试验他?
19 Kada ćeš svoj pogled skinuti sa mene i dati mi barem pljuvačku progutat'?
你到何时才转眼不看我, 才任凭我咽下唾沫呢?
20 Ako sam zgriješio, što učinih tebi, o ti koji pomno nadzireš čovjeka? Zašto si k'o metu mene ti uzeo, zbog čega sam tebi na teret postao?
鉴察人的主啊,我若有罪,于你何妨? 为何以我当你的箭靶子, 使我厌弃自己的性命?
21 Zar prijestupa moga ne možeš podnijeti i ne možeš prijeći preko krivnje moje? Jer, malo će proći i u prah ću leći, ti ćeš me tražiti, al' me biti neće.”
为何不赦免我的过犯, 除掉我的罪孽? 我现今要躺卧在尘土中; 你要殷勤地寻找我,我却不在了。