Job 6
1 A Job progovori i reče:
Toda Job je odgovoril in rekel:
2 “O, kad bi se jad moj izmjeriti mog'o, a nevolje moje stavit' na tezulju!
»Oh, da bi bila moja žalost temeljito stehtana in moja katastrofa skupaj položena na tehtnico!
3 Teže one jesu od sveg pijeska morskog, i stoga mi riječi zastraniti znaju.
Kajti sedaj bi bila ta težja kakor morski pesek. Zato so moje besede požrte.
4 Strijele Svesilnoga u mojem su mesu, ljuti otrov njihov ispija mi dušu, Božje se strahote oborile na me.
Kajti puščice Vsemogočnega so znotraj mene, njihov strup vpija mojega duha. Strahote od Boga se postrojujejo zoper mene.
5 TÓa, kraj svježe trave njače li magarac, muče li goveče kraj punih jasala?
Mar divji osel riga, kadar jé travo? Mar muka vol nad svojo krmo?
6 Zar hranu bljutavu jedemo bez soli? Zar kakove slasti ima u bjelancu?
Mar se lahko to, kar je neokusno, jé brez soli? Ali je sploh kaj okusa v jajčnem beljaku?
7 Al' ono što mi se gadilo dotaći, to mi je sada sva hrana u bolesti.
Stvari, ki se jih moja duša ni hotela dotikati, so kakor moja hrana žalosti.
8 O, da bi se molba moja uslišala, da mi Bog ispuni ono čem se nadam!
Oh, da bi lahko imel svojo zahtevo in da bi mi Bog zagotovil stvar, po kateri hrepenim!
9 O, kada bi me Bog uništiti htio, kada bi mahnuo rukom da me satre!
Celo da bi to ugajalo Bogu, da me uniči, da bi popustil svojo roko in me odrezal!
10 Za mene bi prava utjeha to bila, klicati bih mog'o u mukama teškim što se ne protivljah odluci Svetoga.
Potem bi vendar imel tolažbo; da, otrdil bi se v bridkosti. Naj mi ne prizanese, kajti nisem prikrival besed Svetega.
11 Zar snage imam da mogu čekati? Radi kakve svrhe da ja duže živim?
Kaj je moja moč, da bi upal? Kaj je moj konec, da bi podaljšal svoje življenje?
12 Zar je snaga moja k'o snaga kamena, zar je tijelo moje od mjedi liveno?
Mar je moja moč moč kamnov? Ali je moje meso iz brona?
13 Na što se u sebi osloniti mogu? Zar mi svaka pomoć nije uskraćena?
Mar ni moja pomoč v meni? In ali je modrost popolnoma pregnana od mene?
14 Tko odbija milost bližnjemu svojemu, prezreo je strah od Boga Svesilnoga.
Tistemu, ki peša, naj bi bilo izkazano usmiljenje od njegovega prijatelja, toda on zapušča strah Vsemogočnega.
15 Kao potok me iznevjeriše braća, kao bujice zimske svoje korito.
Moji bratje so varljivo postopali kakor potok in kakor tok potokov so prešli,
16 Od leda mutne vode im se nadimlju, 'bujaju od snijega što se topit' stao;
ki so potemneli zaradi razloga ledu in na katerih je skrit sneg.
17 al u doba sušno naskoro presahnu, od žege ishlape tada iz korita.
Kadar se ogrejejo, izginejo. Ko je vroče, so použiti iz svojega kraja.
18 Karavane zbog njih skreću sa putova, u pustinju zađu i u njoj se gube.
Steze njihove poti so obrnjene stran; gredo v nič in izginejo.
19 Karavane temske očima ih traže, putnici iz Šebe nadaju se njima.
Krdela iz Temá so gledala, skupine iz Sabe so čakale nanje.
20 A kad do njih dođu, nađu se u čudu, jer su se u nadi svojoj prevarili.
Zbegani so bili, ker so upali. Prišli so tja in bili osramočeni.
21 U ovom ste času i vi meni takvi: vidjeste strahotu pa se preplašiste.
Kajti sedaj ste nič, vidite moje zavračanje in ste prestrašeni.
22 Rekoh li vam možda: 'Darujte mi štogod, poklonite nešto od svojega blaga;
Mar sem rekel: ›Prinesite k meni?‹ ali ›Dajte mi nagrado iz svojega imetja?‹
23 iz šake dušmanske izbavite mene, oslobodite me silnikova jarma?'
ali: ›Osvobodite me pred sovražnikovo roko?‹ ali ›Odkupite med pred roko mogočnega?‹
24 Vi me poučite, pa ću ušutjeti, u čem je moj prijestup, pokažite meni.
Účite me in držal bom svoj jezik in dajte mi razumeti, kje sem se motil.
25 O, kako su snažne besjede iskrene! Al' kamo to vaši smjeraju prijekori?
Kako prepričljive so prave besede! Toda kaj vaše razpravljanje ošteva?
26 Mislite li možda prekoriti riječi? TÓa u vjetar ide govor očajnikov!
Mar si domišljate, da grajate besede in govore tistega, ki je obupan, ki so kakor veter?
27 Nad sirotom kocku zar biste bacali i sa prijateljem trgovali svojim?
Da, vi nadvladate osirotelega in kopljete jamo za svojega prijatelja.
28 U oči me sada dobro pogledajte, paz'te neću li vam slagati u lice.
Zdaj torej bodite zadovoljni. Poglejte name, kajti to vam je očitno, če lažem.
29 Povucite riječ! Kakve li nepravde! Povucite riječ, neporočan ja sam!
Vrnite se, prosim vas, naj to ne bo krivičnost. Da, ponovno se vrnite, moja pravičnost je v tem.
30 Zar pakosti ima na usnama mojim? Zar nesreću svaku okusio nisam?
Mar je na mojem jeziku krivičnost? Ne more moj okus razločevati sprevrženih stvari?
