Job 6
1 A Job progovori i reče:
А Јов одговори и рече:
2 “O, kad bi se jad moj izmjeriti mog'o, a nevolje moje stavit' na tezulju!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Teže one jesu od sveg pijeska morskog, i stoga mi riječi zastraniti znaju.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Strijele Svesilnoga u mojem su mesu, ljuti otrov njihov ispija mi dušu, Božje se strahote oborile na me.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 TÓa, kraj svježe trave njače li magarac, muče li goveče kraj punih jasala?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Zar hranu bljutavu jedemo bez soli? Zar kakove slasti ima u bjelancu?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Al' ono što mi se gadilo dotaći, to mi je sada sva hrana u bolesti.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 O, da bi se molba moja uslišala, da mi Bog ispuni ono čem se nadam!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 O, kada bi me Bog uništiti htio, kada bi mahnuo rukom da me satre!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Za mene bi prava utjeha to bila, klicati bih mog'o u mukama teškim što se ne protivljah odluci Svetoga.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Zar snage imam da mogu čekati? Radi kakve svrhe da ja duže živim?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Zar je snaga moja k'o snaga kamena, zar je tijelo moje od mjedi liveno?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Na što se u sebi osloniti mogu? Zar mi svaka pomoć nije uskraćena?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Tko odbija milost bližnjemu svojemu, prezreo je strah od Boga Svesilnoga.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Kao potok me iznevjeriše braća, kao bujice zimske svoje korito.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Od leda mutne vode im se nadimlju, 'bujaju od snijega što se topit' stao;
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 al u doba sušno naskoro presahnu, od žege ishlape tada iz korita.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Karavane zbog njih skreću sa putova, u pustinju zađu i u njoj se gube.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Karavane temske očima ih traže, putnici iz Šebe nadaju se njima.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 A kad do njih dođu, nađu se u čudu, jer su se u nadi svojoj prevarili.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 U ovom ste času i vi meni takvi: vidjeste strahotu pa se preplašiste.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Rekoh li vam možda: 'Darujte mi štogod, poklonite nešto od svojega blaga;
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 iz šake dušmanske izbavite mene, oslobodite me silnikova jarma?'
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Vi me poučite, pa ću ušutjeti, u čem je moj prijestup, pokažite meni.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 O, kako su snažne besjede iskrene! Al' kamo to vaši smjeraju prijekori?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Mislite li možda prekoriti riječi? TÓa u vjetar ide govor očajnikov!
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Nad sirotom kocku zar biste bacali i sa prijateljem trgovali svojim?
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 U oči me sada dobro pogledajte, paz'te neću li vam slagati u lice.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Povucite riječ! Kakve li nepravde! Povucite riječ, neporočan ja sam!
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Zar pakosti ima na usnama mojim? Zar nesreću svaku okusio nisam?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
