Job 41
1 Zar loviš Levijatana udicom? Zar ćeš mu jezik zažvalit' užetom?
Mahatarike i Leviatàne am-bintañe v-iheo? hatindri’o ambane an-tàly hao i lela’ey?
2 Zar mu nozdrve trskom probost' možeš ili mu kukom probiti vilicu?
Lefe’o hao ty mampikiviro i oro’ey, ndra ty hangirike i soma’ey am-pengoke?
3 Hoće li te on preklinjat' za milost, hoće li s tobom blago govoriti?
Hanao lako halaly ama’o hao re? Ke hivolañe mora ama’o?
4 I zar će s tobom savez on sklopiti da sveg života tebi sluga bude?
Hifañina ama’o hao, handrambesa’o aze ho fetrek’oro’o kitro katroke?
5 Hoćeš li se s njim k'o s pticom poigrat' i vezat' ga da kćeri razveseliš?
Ho hisà’o hao hoe voroñe? ke ho tantalie’o ho amo anak’ ampela’oo.
6 Hoće li se za nj cjenkati ribari, među sobom podijelit' ga trgovci?
Hifampihehetse ama’e hao o mpanao balikeo? Ho zarae’ iareo am’ o mpanao takinakeo hao re?
7 Možeš li kopljem njemu kožu izbost ili glavu mu probiti ostima?
Ho tsitsihem-pirango hao i holi’ey? Ndra i loha’ey an-defom-piañe?
8 Podigni de ruku svoju na njega: za boj se spremi - bit će ti posljednji!
Apaoho ama’e ty fità’o vaho tiahio i ho ali’oy te tsy hindroe’o.
9 Zalud je nadu u njega gojiti, na pogled njegov čovjek već pogiba.
Hete! Toe tsy vente’e t’ie salalaeñe, tsy ho tafahohoke hao te isahañe?
10 Junaka nema da njega razdraži, tko će mu se u lice suprotstavit'?
I Tsy eo ty lahitsi’ay mahavany hitsobore aze; ia arè ty mahafiatreatre amako?
11 Tko se sukobi s njim i živ ostade? Pod nebesima tog čovjeka nema!
Ia ty nanolotse ahy, te havahako? ahiko ze hene ambanen-dikerañe ao.
12 Prešutjet neću njegove udove, ni silnu snagu, ni ljepotu stasa.
Tsy hitsiñeko o kitso’eo, ty haozara’e ra’elahiy, vaho i sandri’e tsaratseakey,
13 Tko mu smije razodjenut' odjeću, tko li kroz dvostruk prodrijeti mu oklop?
Ia ty hañolitse o sisin-koli’eo? Ia ty hahafizilik’ añivom-balañorà’e roe ao?
14 Tko će mu ralje rastvorit' dvokrilne kad strah vlada oko zubi njegovih?
Ia ty mahafisokake o lalam-bein-tarehe’eo? mampangetraketrake ty fañarikatoha’ o nife’eo.
15 Hrbat mu je od ljuskavih štitova, zapečaćenih pečatom kamenim.
Fisengea’e o sisì’e fatratseo, ie mikititse hoe linite;
16 Jedni uz druge tako se sljubiše da među njima dah ne bi prošao.
Akore ty fifampikiteha’e kanao tsy mahafitsifitse ao ty tioke.
17 Tako su čvrsto slijepljeni zajedno: priljubljeni, razdvojit' se ne mogu.
Nifampireketeñe iereo, mifampipiteke, tsy lefe akatrake.
18 Kad kihne, svjetlost iz njega zapršti, poput zorinih vjeđa oči su mu.
Mitsopela-kazavàñe o fihatsìhe’eo, manahake ty holi-maso’ i maraindraiñey o maso’eo.
19 Zublje plamsaju iz njegovih ralja, iskre ognjene iz njih se prosiplju.
Failo milebaleba ty miakatse am-bava’e, afo mipelatse ty mipitsike mb’eo.
20 Iz nozdrva mu sukljaju dimovi kao iz kotla što kipi na vatri.
Mañatoeñe o loa-koro’eo, hoe valàñe mamorotse ambone vinda mirehetse.
21 Dah bi njegov zapalio ugljevlje, jer mu iz ralja plamenovi suču.
Mamiañe foroha ty kofò’e, afo misodotse ty miboak’ am-bava’e ao.
22 U šiji leži sva snaga njegova, a ispred njega užas se prostire.
Mimoneñe an-kàto’e ty haozarañe, vaho mitsinjak’ aolo’e eo ty miroreke.
23 Kad se ispravi, zastrepe valovi i prema morskoj uzmiču pučini.
Mifampirekets’ ama’e i holi’e mifanosokeo, gañe ama’e Izay tsy mete asitse.
24 Poput pećine srce mu je tvrdo, poput mlinskoga kamena otporno.
Gañe hoe vato ty fo’e; manahake ty hamafem-bato-lisañe ambane.
25 Pregibi tusta mesa srasli su mu, čvrsti su kao da su saliveni.
Ie mivoalatse, miholi-tsandry o fanalolahio; ie vereñe mamoe’ay.
26 Zgodi li ga mač, od njeg se odbije, tako i koplje, sulica i strijela.
Tsy lefe t’ie liherem-pibara, ndra lefoñe, ndra ana-defo, ndra baramino masioñe.
27 Poput slame je za njega željezo, mjed je k'o drvo iscrvotočeno.
Atao’e ho boka maike ty viñe, naho hatae voroke ty torisìke.
28 On ne uzmiče od strelice s luka, stijenje iz praćke na nj k'o pljeva pada.
Tsy mahafandrifitse aze o ana-paleo; atao’e forompotse o vato-piletseo.
29 K'o slamčica je toljaga za njega, koplju se smije kad zazviždi nad njim.
Tonton-drongoñe ama’e o kobaiñeo, tohafa’e o lefoñe mikaratsakaratsakeo.
30 Crepovlje oštro ima na trbuhu i blato njime ore k'o drljačom.
Silam-balañe-tane masioñe ty ambane’e, hoe mamofopofoke ampemba t’ie miranga fotake.
31 Pod njim vrtlog sav k'o lonac uskipi, uspjeni more k'o pomast u kotlu.
Ampitroatroahe’e hoe valàñe i lalekey; ampanahafe’e ami’ty fampitranahañe rano mañitse i riakey.
32 Za sobom svijetlu ostavlja on brazdu, regbi, bijelo runo bezdan prekriva.
Anoe’e lala-miloeloe ty am-boho’e ao anoe’e hoe a maròy foty i lalekey.
33 Ništa slično na zemlji ne postoji i niti je tko tako neustrašiv.
Tsy ambone-tane atoy ty mañirinkiriñe aze, ie nitsenèñe tsy ho aman-tahotse.
34 I na najviše on s visoka gleda, kralj je svakome, i najponosnijim.”
Jilojilove’e iaby ze atao abo; ie ty lohà’ ze hene anam-pirengevohañe.
